Стране инвестиције: Тајац послије рафинерије

Стране инвестиције у Републици Српској достигле су најнижи ниво у последњих десет година, а у првом полугодишту 2015. износиле су свега 68 милиона КМ, закључак је који се може извести из Информације о стању у области страних улагања у Републици Српској у прошлој години коју је Влади Српске доставило Министарство за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске.

Република Српска 24.01.2016 | 15:32

У информацији се наводи да је Српска у 2014. години остварила значајан раст страних улагања у односу на 2013. годину и то 379,1 милион КМ у односу на 152,6 милиона марака. Али, "због усложњавања ситуације на глобалном политичко-економском плану", подаци за првих шест месеци 2015. године показују да Српска у 2015. неће успети да оствари обим страних улагања који је остварила у 2014. години.

Према подацима Централне банке БиХ, страна улагања у Српску од 2006. године до јуна 2015. износе укупно 4,22 милијарде марака. Од тог износа готово половина, или 1,95 милијарди КМ, у Српску је стигло 2007. године кад је приватизован "Телеком Српске".

Економски аналитичари сматрају да је "Телеком" остао симбол приватизације у Републике Српске и да се, осим ове продаје, као једна од великих и успешних приватизација може сматрати још продаја Рафинерије нафте у Броду и Рафинерије уља у Модричи.

"То су два засигурно највећа "посла" која је склопила Српска и две највеће инвестиције. Све остало може се подвести у ред мањих страних улагања, па и приватизација "Бањалучке пиваре", за коју такође важи да је једна од успешнијих", каже за "Новости" економски аналитичар Горан Радивојац.

Кад су у питању земље улагачи, највише инвестиција у Републику Српску прошле године стигло је из Србије и то 20,4 милиона КМ, Аустрије 19,6 милиона, Русије 15,5 милиона, Италије 11,9 милиона, Словеније 9,8 милиона, Велике Британије 1,7 милиона и Немачке 100.000 КМ.

Наведене земље су и традиционално највећи страни инвеститори у Српску у последњих десет година, јер је "Телеком Србије" купио "Телеком Српске", руски "Зарубежњефт" рафинерије у Броду и Модричи, а аустријска Хипо банка купила је бањалучку Кристал банку.

Међутим, економисти у Српској сматрају да није највећи проблем Српске недостатак страних инвестиција.

"Не постоји земља у свету коју су развиле стране инвестиције, а да се нису ослониле на домаћа улагања и домаће инвеститоре. То је проблем. Влада Републике Српске треба да направи дугорочне, као некада петогодишње планове, улагања из домаћих извора и да да подршку тим улагањима", каже Радивојац.

Он истиче да је пад страних инвестиција "логична последица светске економске кризе и глобалних дешавања" и да су они страни инвеститори који су имали интерес да улажу у Српску то већ урадили, јер је од завршетка рата у БиХ прошло више од 20 година.

"Саставни део сваке будуће економске политике Српске требало би да буде план домаћих инвестиција. То ће развити Српску. Немамо ми ништа од неких ад хок страних инвестиција", каже Радивојац и подсећа да су Српска и БиХ изостављене из дугорочне Стратегије развоја ЕУ и да би власти у Републици Српској и БиХ "направиле прави посао кад би нас убацили у тај програм ЕУ".

Кад су у питању сектори у које би странци још могли да улажу у Републици Српској, а да су остали атрактивни, Радивојац каже да је то свакако електроенергетски сектор, подсетивши на богатство које Српска има у овој области.

Проблеми страних инвеститора 

Међу најчешћим проблемима са којима се суочавају страни инвеститори у Републици Српској, у информацији Министарства за економске односе и регионалну сарадњу наведено је недостатак квалификоване радне снаге, проблеми са слабим напајањем електричне енергије, нерешени имовинско-правни односи, административне препреке, проблем добијања подстицаја, као и репрограм пореских дуговања неким фирмама, што ствара нелојалну конкуренцију према редовним платишама.

Улагања у 2015. години

У првом полугодишту 2015. године највећа улагања остварена су у области производње кокса и рафинираних нафтних производа и то 18,5 милиона КМ, производњи базних метала 13,1 милион КМ, трговини на велико (осим трговине моторним возилима и мотоциклима) 12,1 милион, производњи и снабдевању електричном енергијом, плином, паром и климатизација 9,7 милиона КМ.

У области телекомуникација стране инвестиције су износиле 800.000 КМ, а у производњи готових металних производа, осим машина и опреме, 400.000 КМ.

Извор: Вечерње НОВОСТИ