Strane investicije: Tajac poslije rafinerije

Strane investicije u Republici Srpskoj dostigle su najniži nivo u poslednjih deset godina, a u prvom polugodištu 2015. iznosile su svega 68 miliona KM, zaključak je koji se može izvesti iz Informacije o stanju u oblasti stranih ulaganja u Republici Srpskoj u prošloj godini koju je Vladi Srpske dostavilo Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske.

Republika Srpska 24.01.2016 | 15:32

U informaciji se navodi da je Srpska u 2014. godini ostvarila značajan rast stranih ulaganja u odnosu na 2013. godinu i to 379,1 milion KM u odnosu na 152,6 miliona maraka. Ali, "zbog usložnjavanja situacije na globalnom političko-ekonomskom planu", podaci za prvih šest meseci 2015. godine pokazuju da Srpska u 2015. neće uspeti da ostvari obim stranih ulaganja koji je ostvarila u 2014. godini.

Prema podacima Centralne banke BiH, strana ulaganja u Srpsku od 2006. godine do juna 2015. iznose ukupno 4,22 milijarde maraka. Od tog iznosa gotovo polovina, ili 1,95 milijardi KM, u Srpsku je stiglo 2007. godine kad je privatizovan "Telekom Srpske".

Ekonomski analitičari smatraju da je "Telekom" ostao simbol privatizacije u Republike Srpske i da se, osim ove prodaje, kao jedna od velikih i uspešnih privatizacija može smatrati još prodaja Rafinerije nafte u Brodu i Rafinerije ulja u Modriči.

"To su dva zasigurno najveća "posla" koja je sklopila Srpska i dve najveće investicije. Sve ostalo može se podvesti u red manjih stranih ulaganja, pa i privatizacija "Banjalučke pivare", za koju takođe važi da je jedna od uspešnijih", kaže za "Novosti" ekonomski analitičar Goran Radivojac.

Kad su u pitanju zemlje ulagači, najviše investicija u Republiku Srpsku prošle godine stiglo je iz Srbije i to 20,4 miliona KM, Austrije 19,6 miliona, Rusije 15,5 miliona, Italije 11,9 miliona, Slovenije 9,8 miliona, Velike Britanije 1,7 miliona i Nemačke 100.000 KM.

Navedene zemlje su i tradicionalno najveći strani investitori u Srpsku u poslednjih deset godina, jer je "Telekom Srbije" kupio "Telekom Srpske", ruski "Zarubežnjeft" rafinerije u Brodu i Modriči, a austrijska Hipo banka kupila je banjalučku Kristal banku.

Međutim, ekonomisti u Srpskoj smatraju da nije najveći problem Srpske nedostatak stranih investicija.

"Ne postoji zemlja u svetu koju su razvile strane investicije, a da se nisu oslonile na domaća ulaganja i domaće investitore. To je problem. Vlada Republike Srpske treba da napravi dugoročne, kao nekada petogodišnje planove, ulaganja iz domaćih izvora i da da podršku tim ulaganjima", kaže Radivojac.

On ističe da je pad stranih investicija "logična posledica svetske ekonomske krize i globalnih dešavanja" i da su oni strani investitori koji su imali interes da ulažu u Srpsku to već uradili, jer je od završetka rata u BiH prošlo više od 20 godina.

"Sastavni deo svake buduće ekonomske politike Srpske trebalo bi da bude plan domaćih investicija. To će razviti Srpsku. Nemamo mi ništa od nekih ad hok stranih investicija", kaže Radivojac i podseća da su Srpska i BiH izostavljene iz dugoročne Strategije razvoja EU i da bi vlasti u Republici Srpskoj i BiH "napravile pravi posao kad bi nas ubacili u taj program EU".

Kad su u pitanju sektori u koje bi stranci još mogli da ulažu u Republici Srpskoj, a da su ostali atraktivni, Radivojac kaže da je to svakako elektroenergetski sektor, podsetivši na bogatstvo koje Srpska ima u ovoj oblasti.

Problemi stranih investitora 

Među najčešćim problemima sa kojima se suočavaju strani investitori u Republici Srpskoj, u informaciji Ministarstva za ekonomske odnose i regionalnu saradnju navedeno je nedostatak kvalifikovane radne snage, problemi sa slabim napajanjem električne energije, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, administrativne prepreke, problem dobijanja podsticaja, kao i reprogram poreskih dugovanja nekim firmama, što stvara nelojalnu konkurenciju prema redovnim platišama.

Ulaganja u 2015. godini

U prvom polugodištu 2015. godine najveća ulaganja ostvarena su u oblasti proizvodnje koksa i rafiniranih naftnih proizvoda i to 18,5 miliona KM, proizvodnji baznih metala 13,1 milion KM, trgovini na veliko (osim trgovine motornim vozilima i motociklima) 12,1 milion, proizvodnji i snabdevanju električnom energijom, plinom, parom i klimatizacija 9,7 miliona KM.

U oblasti telekomunikacija strane investicije su iznosile 800.000 KM, a u proizvodnji gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme, 400.000 KM.

Izvor: Večernje NOVOSTI