Република Хрватска добила нову владу

Сабор Хрватске подржао је већином гласова владу премијера Тихомира Орешковића после више од два месеца од парламентраних избора.

Регион 23.01.2016 | 09:27

После целодневне расправе, за избор владе десног центра гласало је 83 посланика, 61 је било против, а пет уздражних. Било је присутно 149 од укупно 151 посланика.

Уочи гласања од подршке влади одустао је креатор економског програма Моста, посланик Иван Ловриновић који је рекао да је Мостов програм преправљен до непрепознатљивости и да се осећа изиграним.

Уз посланике Домољубне коалиције коју води Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Моста, владу су подржала и по два посланика странке загребачког градоначеника Милана Бандића и Бранимира Главаша, који је првостепено осуђен за ратне злочине.

За владу је гласао и део посланика мањина, њих од укупно осам.

Представљајући програм своје владе, Орешковић је као главне циљеве истакао побољшање економских и друштвених прилика, као и подизања животног стандарда грађана.

Изгласавањем нове владе после четири године владе коалиције леог центра на власт се вратио десни центар на челу са ХДЗ. Потпредседници владе су лидери ХДЗ и Моста Томислав Карамарко и Божо Петров с тим да Карамарко има овлашћења заменика премијера.

Орешковићев кабинет има 20 министара, од који само три жене, а велики број њих је мало познат широј јавности.

Министар финансија биће Здравко Марић, који долази из Агрокора, привреде Томислав Паненић (Мост), а спољних и европских послова Миро Ковач (ХДЗ).

Министар одбране је Јосип Буљевић (ХДЗ), а унутрашњих послова Владо Орепић (Мост).

ХДЗ-ов Мијо Црноја изабран је за министра бранитеља, упркос идеји о оснивању "регистра издајника националних интереса и агресора" која је изазвала велике критике у делу јавности.

Уз Црноју, највише критика јавности, али и опозиције изазаво је нови министар културе Златко Хасанбеговић који је раније рекао да је антифашизам флоскула и да је рат из 1990-тих једини из којег су Хрвати у 20. веку изашли као истински победници.

О томе се водила и кључна расправа у Сабору, а политички аналитичари у првим реакцијама оцењују да су идеолошке поделе засениле економски део програма мандатара који не садржи конкретне мере за опоравак привреде.

Извор: Б92