Што прије обуздати цијене лијекова у БиХ!

Због непостојања Правилника о цијене лијекова БиХ годишње губи и до 100 милиона КМ, а њени грађани плаћају највише цијене лијекова у региону.

Босна и Херцеговина 20.01.2016 | 15:25

Вршилац дужности директора Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ Александар Золак каже да су усвајање овог Правилника и доношење есенцијалне листе лијекова приоритети Агенције на чијем је челу.

У разговору за МОНДО замолили смо Золака да нам објасни због чега је толико важно што скорије доношење Правилника о начину контроле цијене лијекова.

"Доношење је битно јер ће се са њим одредити максимална велепродајна цијена, а самим тим знаће се границе до којих цијене лијекова могу да иду. У БиХ до сада те границе није било, тј. граница је била оно што фирме саме смисле - купе за марку, продају за три, а све је то било у складу са законом.

Доношење Правилника о цијенама лијекова промијениће ту праксу, самим тим ограничити горњу цијену, али ће фирме сходно тржишту и даље наставити своје утакмице. Испод те максималне цијене оставиће им се, као и у свим другим земљама које имају Правилник, довољно простора да се надмећу и остварују профит.

То је најбитније због оних лијекова који иду на рацепт, јер ће тада остајати значајна количина новца здравственим фондовима, тј. држави, па ће се тај новац моћи искористити на нешто друго што сада фали, попут неких скупих терапија за које сада нема новца. А, новца нема јер екстра профит одлази у џепове произвођача и велепрометника."

Тржиште лијековима у БиХ процјењује се на нешто више од пола милијарде КМ, од чега је учешће домаћих произвођача око 90 милиона, а учешће страних произвођача и велетрговаца око 430 милиона КМ. Замолили смо Золака да нам каже када би Правилник о цијенама лијекова могао да се нађе пред Савјетом министара БиХ?

"Усвајање Правилника није једноставно како изгледа. Он је у процедури, иако се његово доношење све ове године, на суптилан начин, саботирало. Стално је ту, али никада није заживио. И сада је у процедури, а стало је до Министарства финансија БиХ. Тражили смо пар ургенција, на њих још нисмо добили одговоре, спомињу се неке неиспоштоване процедуре. Тражили смо да нам објасне које су то процедуре, још увијек нисмо то добили.

Данас је отишла још једна ургенција, како за Правилник о цијенама, тако и за есенцијалну групу лијекова на нивоу БиХ, која треба да се донесе као и у свим нормалним земљама, како би се знало шта је то што држава БиХ даје у основном пакету својим грађанима према препоруци Свјетске здравствене организације.

Како год то изгледало да је правилник готов и да је већ кренуо у процедуру, сада се јављају одређени проблеми. Ради се наравно о интересним групама, које можемо подијелити у двије - домаћи произвођачи и страни произвођачи, тј. велетрговци.

Задњих неколико дана јављају се представници одређених група које исказују своје незадовољство постојећим Правилником. Видјећемо шта је могуће у кратком временском року урадити са постојећим нацртом Правилника како би се помирили сви ти ставови.

Притисак расте на Агенцију и на мене као представника Агенције, јер су представници разних фармацеутских кућа видјели да се са Правилником овај пут озбиљно мисли. И то је, на крају крајева и било за очекивати јер доношење Закона ће некоме донијети добро, што не мора бити добро за некога другог.

О неком конкретном датуму усвајања Правилника о цијени лијекова још увијек нема говора. Ево, сада баш крећемо у круг консултација са домаћим произвођачима, да се види какве они имају примједбе. Из досадашњих контаката проистиче да они имају прилично крупне замјерке на постојећи Правилник.

О овоме свему било је, а биће и још више, ријечи на састанцима са министром цивилних послова БиХ Адилом Османовићем, који је на истој линији као и ја, а то је да се Правилник мора донијети у што скорије вријеме. На крају крајева, то је једна од ствари због којих сам и дошао овдје."

Због чега је важно доношење есенцијалне листе лијекова на нивоу БиХ?

"Свјетска здравствена организација даје препоруке за есенцијалне листе, које се разликују од земље до земље, за одређен број лијекова које држава која држи до здравља свог становништва, мора да обезбиједи. То је основни пакет, кога ми тренутно немамо. Сада смо у ситуацији да се есенцијалне листе разликују у Федерацији БиХ, Републици Српској, од кантона до кантона. Неко има интерес да стави један лијек, други да избаци, итд.

Нова есенцијална листа лијекова мораће да се проводи на нивоу БиХ. То ће бити основа, а ко буде имао више новца моћи ће на то да дода неке друге лијекове."

Због чега су цијене лијекова у БиХ далеко више него у Србији? На примјер лијек "Зилт", за регулисање циркулације код старијих особа, кошта четири евра у Србији, док је у БиХ око 16 евра.

"Највећа разлика у цијенама лијекова јесте између Србије и БиХ зато што је Србија политичким одлукама кренула у снижавање цијена медикамената. За стандард и здравље становништва то је добро. Што се тиче земаља у нашем окружењу Србија има најниже цијене лијекова, а потом иде Хрватска... То су референтне земље по којима смо планирали да израчунамо средњу цијену коју би имали за БиХ. Значи, та цијена би била максимална, а испод ће моћи да иде како год ко хоће.

Словенија је најскупља, Хрватска је негдје у средини, а Србија је због своје тренутне популистичке политике одлучила да иде у корист грађана, обарајући цијене лијекова.

То је са једне стране добро за грађане, али није добро за њихове произвођаче лијекова, јер их оставља без посла, тј. са минимумом профита и то може врло лако у наредном периоду да доведе до урушавања домаћих фармацеутских фирми. Ту се такође мора наћи неки баланс, тј. изаћи у сусрет и једнима и другима.

Такође, у Србији је све једноставније, они имају једну власт и оно што договоре се спроведе практично одмах. Ми имамо 13 власти, тако да је њихов рецепт врло тешко, готово немогуће примијенити код нас."

На крају разговора за МОНДО замолили смо Александра Золака да прокоментаришете поједина ставове о његовој наводној некомпетентности за мјесто директора Агенције за лијекове БиХ.

"Што се тиче Агенције, на њеном челу може да буде онај ко има медицински или фармацеутски факултет, што ја испуњавам. Подсјећам да сам именован за 'вршиоца дужности', што значи да сам прелазно или привремено рјешење. Што се самог конкурса тиче, оне ставке које су тражене ја сам доставио, између осталог и о радном стажу и о руководећем искуству.

Свако ко губи има право да се љути. Бивша директорица била је у техничком мандату три године и никоме то није сметало, поготово не режимским медијима, попут РТРС-а, који предњаче у инсинуацијама и обмањивању људи. Поготово ако кад се узму у обзир именовања из њиховог дворишта - знамо гдје је РТРС и на које зграде он гледа, погледајте само каквих је именовања ту било, око којих су они шутали.

Сада су се закачили за моје именовање, а оно што они тврде дефинитивно неме упоришта. Потпуно сам исправан што се тиче именовања и компетентности, односно основних услова које неко треба да испуњава да би био на овом мјесту."

Извор: Мондо.ба