СПЦ и Ватикан о канонизацији Степинца

Делегација Српске православне цркве папи Фрањи је у суботу у Ватикану уручила одговор патријарха српског Иринеја на његово писмо од прошле године, поводом канонизације Алојзија Степинца.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор при Светој столици Дарко Танасковић предложили су и састав СПЦ за разговоре са Римокатоличком црквом о улози контроверзног хрватског кардинала.

Да је ово била главна тема састанка у Риму, потврдио је јуче и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

"У одговору нашег патријарха папи предложена је комисија за разговоре и сада очекујемо од Ватикана да у свом одговору одреди комисију", рекао је владика Амфилохије. Осим чланова Бискупске конференције Католичке цркве у Хрватској, у дијалогу са СПЦ највероватније ће учествовати и непосредни представници Свете столице.

За сто са представницима Ватикана сешће комисија СПЦ у коју су осим митрополита Амфилохија предложени и владика бачки Иринеј, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, владика славонски Јован, амбасадор Дарко Танасковић и више саветника.

Митрополит Амфилохије негирао је да је на састанку у Ватикану било конкретног разговора о папиној посети Србији.

"Папин долазак питање је будућности, што је неки начин везано и за личност Алојзија Степинца. Период његовог живота најтрагичнији је у односима Католичке цркве и православља и једноставно се прелама преко његове личности", рекао је митрополит Амфилохије и подсетио да је све то повезано са вековним дијалогом Православне и Римокатоличке цркве, који "од 11. века никада није престао у покушају да се васпостави изгубљено јединство".

Католички кругови у Хрватској, међутим, тврде да већ дуже време постоје тајни планови за долазак папе Фрање у Србију и да ће те посете сигурно бити. Посета Београду, а према неким изворима и Москви, услов је и за доношење коначне одлуке о канонизацији Степинца.

"Током сусрета делегације СПЦ и папе у Ватикану разговарало се о Степинцу, али и о могућој посети Фрање", речено је "Новостима" у врху Католичке цркве у Хрватској."

"Овог пута није било говора ни о кавим додатним условима за долазак, попут претходне посете Јасеновцу. Долазак у Београд папи би био веома значајан, јер би то била увертира за рад на посети Москви и Руској патријаршији."

Информације о припремама за папину посету Србији, које се воде далеко до очију јавности, покушали смо јуче да добијемо и у самом Ватикану. У Одељењу за штампу Свете столице кратко нам је речено да у овом тренутку Београд није на листи места које ће папа ускоро посетити.

"Папа Фрања, као што је познато, мање путује од својих претходника. Распоред планираних путовања у ванредним случајевима подложан је промени. Али, теоретски није немогуће да ће папа можда већ и ове године посетити Србију", речено нам је у ватиканском Одељењу за штампу.

ИКОНЕ НА ПОКЛОН

Делегација СПЦ у име патријарха Иринеја уручила је папи Фрањи икону Богородице Студеничке, као и Светог Јована Владимира, поводом хиљаду година од његове смрти. Он је пострадао у време јединства хришћанске цркве. Српске владике информисале су папу о обележавању годишњице његовог страдања, у оквиру које ће бити освећен Храм Светог Јована Владимира у Бару и одржан међународни научни скуп о њему и његовом времену.

ЦРКВА НА КиМ

Српска патријаршија очекује да њени представници буду укључени у предстојећи дијалог између Београда и Приштине на тему будућег статуса и положаја СПЦ на Косову и Метохији.

"Само безумни људи могли би да из бриселских разговора искључе Цркву", рекао је у понедељак митрополит Амфилохије.

Извор: Вечерње новости