Прича: Они су шампиони и ван базена!

Новинар "Спортског журнала", дугогодишњи пријатељ ватерпола, Дејан Стевовић објавио књигу "Србија, мислим медаља". Прочитајте његов више него занимљив коментар на Фацебоок-у и ко је помогао да књига буде објављена.

Остали спортови 12.01.2016 | 23:30

Ватерполо је спорт који играју многе нације, али у којем Србија готово редовно побеђује. Шта је рецепет, какав то зачин имају наши ватерполисти?

Можда у томе што су сјајни људи!

Тај феномен како земља без мора има толико успеха у воденом спорту је заиста за проучавање, а спортски новинари су се трудили и труде да промовишу ватерполо у свакој прилици. Зато је вредан потез колеге из "Спортског журнала" Дејана Стевовића, новинара који много година прати ватерполо. Он је објавио књигу "Србија, мислим медаља", али како је она уопште угледала светлост дана?

Стевовић је на свом Фацебоок профилу написао ко му је све помогао да књига буде објављена. Сви знамо каква је економска ситуација у овој земљи и како је тешко објавити књигу. Али, Стевовић има пријатеље. Пријатеље у ватерполо репрезентацији. Момке које је годинама пратио, које познаје у душу.

Они су му притекли у помоћ!

Прочитајте шта је Деки Стевовић написао на свом Фацебоок профилу о томе ко и како су му помогли:

"АСИСТЕНЦИЈА ПРВАКА СВЕТА"

"Није поента што ми је изашла књига "Србија, мислим медаља". Поента је како је до ње дошло. Савез у финансијској були отпада као сарадник. Дарко Удовициц и Предузеће прихватају учешће. Чекам спонзоре, хоће неће, данас ћу сутра ћу. Имам довољно искуства да знам да је пропало.

Али...

- Декса, шта си урадио за књигу?, пита из Шпаније Жиле Гоцић.

- Пук'о, завршавам је, али нема лове за штампање.

- А да ми то преузмемо?

- Никако, то је као кад бих писао о клиницком центру и тражио од лекара да плате.

- Видећемо, чекај.

Настављам рад. Слађан Слаги Радосављевиц и Милош Лугоњић моји прво пријатељи па сарадници, преламају је и ноћу. Татјана Пантовић познатија као кћерка стариг ми друга Арсе одлаже новогодишње послове како би График центар штампао.

- И, је л' ти то продајеш или делиш?, пита Жиле сада у Београду.

- Не продајем.

Дуле Пијетловић у Журналу:

- Дај Деки да се то заврши.

Прле на коктелу:

- Треба то да изађе, не зајебавај.

Фића;

- Наша воља, да се зна.

Жиле на коктелу:

- Оно ти је завршено. Види, ми смо се договорил, штампа је наша а ти како хоћеш.

Шта ћу, куд ћу. Као стара новинарска кур.. прихватим.

- Напомени само да смо ми мало помогли.И дај неки комад.

Јуче је књига стигла. Нека узму колико хоће. Ако им се свиди одлично, ако не то, то је као да су изабрали погрешан клуб. Да не буде забуне, књига је документ о српском ватерполу и репрезентацији 2006. па даље, резултати, статистика...Нису то приче са ФБ. У сваком случају, хвала им за асистенцију, као и Дарку, Слагију, Мишку, Тањи, Арси... Без њих не би било књиге.

Толико".