Шљиванчанин: Отишао бих у Вуковар

Бивши официр ЈНА Веселин Шљиванчанин рекао је да би отишао у Вуковар без обзира што се налази на хрватској Интерполовој потјерници, те додао да хашку пресуду, којом је осуђен на десет година затвора због помагања и подржавања мучења хрватских заробљеника, не осјећа као праведну.

Република Српска 23.11.2012 | 04:11 Бивши официр ЈНА Веселин Шљиванчанин рекао је да би отишао у Вуковар без обзира што се налази на хрватској Интерполовој потјерници, те додао да хашку пресуду, којом је осуђен на десет година затвора због помагања и подржавања мучења хрватских заробљеника, не осјећа као праведну.Он је рекао да се не каје и да је као војник легалне војске у својој земљи, СФРЈ, ишао у Вуковар да деблокира своју касарну која је била нападнута, да пронађе и ослободи заробљене војнике и разоружа паравојне формације. "Моји војници и ја смо, то одговорно тврдим, радили честито и часно свој посао, урадили смо га до краја и зашто бих се ја сада кајао", рекао је Шљиванчанин. Он је рекао за РТС да је са хрватским генералима Антом Готовином и Младеном Маркачем добро сарађивао док су били у Хагу и да им је честитао ослобађајућу пресуду зато шту су побиједили Хашки суд, а не да од њих направи хероје, те додао да су и они њему честитали када је излазио из притвора. Шљиванчанин је рекао да Хрватска, наводно, има неку нову оптужницу против њега, у којој кажу да су војници под његовом командом убили 10.000 хрватских војника. Он је навео да је у Хагу осуђен због једног заштићеног свједока, Србина, који је испричану причу поткријепио тиме да је негдје видио да је Шљиванчанин био нервозан, па је тако закључио да је знао да "неки територијалци муче хрватске заробљенике". "Суд је њему поверовао иако сам ја у то време био са Сајрусом Венсом о чему постоји и снимак. Амерички амбасадор ми је говорио да сам ја имао намеру да убијем Венса. Па, замислите да су и то усвојили", рекао је Шљиванчанин. Уколико би пресуда Рамушу Харадинају била ослобађајућа, Шљиванчанин каже да не вјерује да ће му честитати јер са њим није имао такве односе као са Готовином и Маркачем. Он каже да је са хрватским генералима разговарао врло често о ратним дешавањима, посебно са Маркачем, Прлићем и Чермаком, а да Готовина није желио о томе да прича. На Маркачеве ријечи да је српски народ сам напустио Крајину и да је њихово руководство донијело такву одлуку, Шљиванчанин је, како каже, упитао зашто је хрватска војска палила куће кад су остале саме, убијала старце, жене и дјецу. Према његовим ријечима, Маркач је имао изричити став да се борио за Хрватску државу и да једноставно, "Срби нису заслужили да остану у њој".