ЕП - најава: Делфини, идемо по хет-трик!

У Београду у недељу почиње Европско ватерполо првенству. На старту класик, велики дерби - Србија против Хрватске. Прочитајте занимљиве податке о учесницима ЕП.

Остали спортови 09.01.2016 | 23:40

По много чему, предстојеће Еврпско првенство у ватерполу биће јединствено до сада. Најпре, играће највећи број репрезентација до сада (и у мушкој и у женској конкуренцији), очекује се да буде оборен рекорд по броју гледалаца, а други пут ће велика дворана бити претворена у базен (први пут се то догодило у Бечу 1995. године).

Србија је поново домаћин после 10 година. Те 2006. године, на Ташмајдану, генерација Данила Икодиновића, Александра Шапића, Алексадра Ћирића, садашњег селектора а тада играча Дејана Савића... освојила је златну медаљу. Тада је Србија први пут наступала као самостална држава.

Десет година касније, Србија има прилику да трећи пут узастопно буде првак Европе. На претходна два шампионата, 2012. године у Ајндховену и у Будимпешти 2014. године, "делфини" су се пели на највише постоље.

Последњи пут то је успело репрезентацији некадашњег Совјетског Савеза (1983, 1985. и 1987. године). Додуше, и Југославија је то успела, односно играчи који су били у репрезентацији државне заједнице Србије и Црне Горе - 2001, 2003. а потом је Србија била победник 2006. године. То се, ипак, не води као "званична триплета", јер ипак то није била иста држава, мада јесте гро српских играча било у тим репрезентацијама.

Србија је, дакле, сада у прилици да изједначи званичан рекорд СССР-а, а "делфини" су у сјајном низу. Прошле године - светска титула, трофеј у Светској лиги... Заправо, од разочаравајућег, седмог места на Светском првенству у Барселони 2013. године, Србија је освојила све што је могла!

Европско првенство у Београду биће отворено једним од највећих дербија које савремени ватерполо познаје - утакмицом Србије и Хрватске. На Светском првенству у Казању прошле године Србија и Хрватска су биле у истој групи. Србија је победила 11:4. Месец дана раније, Србија је у финалу Светске лиге у Бергаму такође лагано победила Хрватску - 9:6.

Али, не треба сметнути са ума да Хрватска долази у Београд као и даље актуелни олимпијски шампион из Лондона 2012. године. Хрватска је последњи пут (а и први ако се гледа време од распада бивше Југославије) била европски првак 2010. године, када је шампионат одржан у Загребу.

У групи са Србијом и Хрватском су још Француска и дебитант Малта. Француска има само једну медаљу освојену на европским првенствима - сребро из давне, предавне 1927. године!

У Групи А су Црна Гора, Шпанија, Холандија и Словачка. Црна Гора је била првак Европе 2008. године, а на претходном ЕП у Будимпешти 2014. године Црногорци су заузели четврто место.

Холанђани имају једно злато у својој историји на европским првенствима - освојили су га пре 65 година, односно 1950. године у Бечу. Занимљиво, Шпанија нема европско злато у ватерполу! Као ни Словачка. Најбољи резултат Шпаније на европским првенствима датира из 1991. године, када је била друга.

У Групи Ц су Италија, Немачка, Румунија и Грузија. У тој групи најтрофејинији су Италијани. Актуелни су олимпијски вицешампиони из Лондона, а што се тиче европских првенстава имају три титуле првака Европе, али последња је освојена пре 21 годину (1995. године).

Немачка је два пута била европски шампион - у Сплиту 1981. године и у Бону 1989. године, а 1995. године Немци су освојили своју последњу медаљу на европским првенствима, бронзану. Румунија и Грузија никада нису освајале медаље на европским првенстима. Румунија је била најближа медаљи 1993. године, када је освојила четврто место.

У Групи Д су Мађарска, Грчка, Турска и Русија.

Мађари су рекордери по броју освојених европских титула - чак 12! Занимљиво, Грци, који су изненађујуће освојили бронзану медаљу на прошлогодишњем светском првенству, још немају европску медаљу у својој историји!

Руси, званични наследници СССР-а, имају пет европских титула. Последња титула освојена је у Стразбуру 1987. године. Последња "велика" медаља за руски ватерполо освојена је на Олимпијским играма у Атини 2004. године. Од тада, руски ватерполо бележи константан пад.

Дакле, до сада су европски прваци били (ако се гледају учесници овог ЕП-а), били: Мађарска, Србија, Русија, Италија, Немачка, Хрватска, Црна Гора и Холандија.

Европски шампион квалификоваће се директно за Олимпијске игре. Србија се већ квалификовала као победник Светске лиге. Осим Србије, "олимпијску визу" имају и Хрватска и Грчка, с обзиром на резултате у Светској лиги и на СП у Казању. Ако се, рецимо, догоди да Србија, Хрватска и Грчка освоје прва три места, на ОИ ће ићи најбоље пласирана репрезентација иза њих...

Осим учешћа на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, репрезентације се боре и за место на Светском првенству, које ће бити одржано у Будимпешти 2017. године (од 15. до 30. јула). Три најбоље екипе у мушкој и женској конкуренцији на ЕП у Београду стећи ће право играња на СП у Будимпешти. Као домаћин тог турнира, Мађарска је, наравно, аутоматски учесник.

СВЕ ЕВРОПСКЕ ТИТУЛЕ СРБИЈЕ
Београд је био домаћин ЕП 2006. године када је освојена златна медаља. Потом је Србија била европски првак још: 2012. године у Ајндховену и 2014. године у Будимпешти. Претходно, када је била у заједници са Црном Гором, Србија је била континентални шампион и 2001. године у Будимпешти и 2003. године у Крању. А пре тога и 1991. године у Атини.

ЗАНИМЉИВОСТИ
Биће ово 32. европски шампионат. Прво европско ватерполо првенство одржано је пре равно 90 година, у Будимпешти 1926. године. Прво европско ватерполо првенство у женској категорији одржано је 1985. године. Трећи пут од 2008. године, европске медаље биће додељене у "олимпијској години". На ЕП у Београду учествоваће 16 репрезентација у мушкој и 12 у женској конкуренцији. Ово ће бити најмасовније ЕП икада. Пре Београда, рекорд је држао Бон 1989. године са 16 мушких репрезентација и девет женских. Очекује се и да у Комбанк арени буде оборен рекорд по броју гледалаца на једној ватерполо утакмици.