"Депресивни смо за празнике јер тада сводимо рачуне"

Постоји веровање да у време великих празника многи почну да пате од депресије, али београдски психијатар др Дејан Лапчевић тврди да се депресија не добија у то време, већ само долази до изражаја, јер се у то време своде лични биланси.

Здравље 07.01.2016 | 18:30

"Стиче се утисак да грађани имају више проблема са депресијом у време празника, али термин празнична депресија није сасвим тачан. Депресије нема више, већ је она за време празника само видљивија, јер у то време сводимо личне билансе”, рекао је Тањугу Лапчевић.

У овом периоду, казао је он, размишљамо о томе шта смо остварили у току године, шта смо урадили добро, које смо жеље успели да испунимо, шта је то што смо урадили лоше.

Онда наравно излазимо из редовног колосека, па имамо времена да размишљамо о томе ко су људи око нас, да ли су нам заиста пријатељи или нису, где су они сада, да ли су нам рођаци заиста рођаци или су рођаци на папиру. То су све ствари које депресију могу да учине видљивијом, а да код особа које нису депресивне изазову нека осећања која су на први поглед парадоксална, рецимо тугу или незадовољство”, објашњава он.

Лапчевић каже да му се у овом периоду пацијенти најчешће обраћају због тога што постају свеснији управо ових проблема и јер имају мало више времена за себе.

"Најчешћи проблеми су заправо депресивност, анксиозност, док што се тиче неких других озбиљнијих душевних болести, оне су мање-више константе”, навео је београдски психијатар.

У борби против депресије, како је рекао, инсистира на томе да је треба разликовати од туге и да се термин депресија сувише лако користи.

"Знате, ако смо мало тужни и нерасположени, онда кажемо - депресивни смо, а депресивност је дијагноза. То је као кад бисте рекли, уместо - боли ме стомак, имам упалу слепог црева. Није ситно”, указао је он.

Када је реч о људима који заиста имају проблема са депресијом, саветује да се јаве лекару, јер то је једини начин да се она држи под контролом или да се излечи.

Осећање туге или незадовољства, према његовим речима, могу да се избегну ако правите реалне планове.

"Пут у пакао је поплочан нереалним очекивањима, па кад год их имате - бићете разочарани. А кад се то догоди, онда ћете увек имати неку врсту непријатне емоције. Према томе, ако имамо реалне жеље и правимо реалне планове, онда нећемо имати проблема са тиме”, констатује Лапчевић.

Упитан да ли се данас грађани чешће обраћају професионалцима него раније, каже да је то тако код младих, јер су они схватили да је психијатар као и било који други лекар, те да психолошки проблем није знак слабости или питање добре или лоше воље.

Међутим, казао је он, и даље генерално постоји стигма или обележеност људи који се обрате за помоћ психијатру.

"Требало би имати у виду да апсолутно не постоји ниједан сегмент живота где неко ко се разуме у психолошку медицину не може да нађе своје место. Па чак и међу колегама које се баве телесном медицином има и те како простора за психијатра”, указао је др Лапчевић.

То је образложио чињеницом да је психијатар добродошао свакоме ко се бави послом који захтева напор и који је стресан.

"Није психијатар неко ко је моћнији и паметнији од лекара друге специјалности, већ сваки посао који захтева екстра напор, велики стрес временом доводи до трошења људи, до сагоревања, како се то каже. Зато мислим да је то нешто што никако не сме да се дозволи. Надам се да ће доћи време када ће та стигма или обележеност људи који се обраћају психијатру бити све мања”, закључио је Лапчевић.

Б 92