Сјећања - видео: Џими Флојд Хаселбајнк...

Зандам, амстердамски Бронкс како га је касније звао Џими, пардон Џерел, није био лако место за одрастање. Тамо се многи угуше, али он је био жилавији од Слаја Сталонеа у улози Рамба...

Фудбал 10.01.2016 | 23:40

Некима је суђено да успеју. Друге је судбина приморала да ноктима гребу по бетону покушавајући да се измигоље из бунара у који су бачени да се копрцају не би ли удахнули макар нешто од живота. Већина таквих се угуши. Само они најжилавији се изборе за место под сунцем. Џими Флојд Хаселбајнк је био жилавији од Слаја Сталонеа у улози Рамба и прешао пут од ситног лопова са ножем у џепу до љубимца Стамфорд Бриџа и луксузног живота у Лондону, минђуша од 15.000 фунти и губљена 40.000 за једно пијано вече у казину.

Али кренимо од почетка, јер се оваква животна прича другачије не може препричати.

Џерел – не Џими, али и тој промени нешто касније – Флојд Хаселбајнк рођен је 27. марта 1972. године у Парамарибу, престоници Суринама која је колинијалној Холандији дала и такве величине попут Кларенса Седорфа, Едгара Дависа и Арона Винтера. Био је најмлађи од шесторо деце Франка Вареа и Корнели Хаселбајнк чије је презиме и узео када се као шестогодишњак преселио у Зандам крај Амстердама с обзиром на то да је отац, који му и не значи превише у животу, дигао руке од породице. Годину касније почео је да игра фудбал, испрва као голман, али се брзо исправио и прешалтао у напад. Неке друге заблуде захтевале су много више труда и суза и претиле да младог Џерела одведу у опасну странпутицу.

Зандам, амстердамски Бронкс како га је касније Џими звао, није био лако место за одрастање. Посебно ако нисте чистокрвни Холанђанин. Дом породице Хаселбајнк се наравно налазио у сиромашном крају пуном имиграната. Успомене какве памте многи досељеници на Стари континент. Мало посла, дискриминација, осећај несигурности, апатија, па и депресија.
"Имао си и лепе крајеве, али у нашем је било много нас са Суринама, па имиганата из Турске, Марока. Живели смо у 14-спратници и док смо иза зграде играли фудбал барем два или три пута смо могли да гледамо како тела падају, јер се људи бацају са тераса. Мислили смо да је то нормално. Много је било смрвљених људи", присећао се Џими Флојд хорор сцена из детињства.

У таквом окружењу тешко је ухватити се за књигу, много лакше за лопту, али и она је бежала. Не зато што Џерел није умео са њом, иако у истину баш и није био мајстор петопарца или неко ко би на малом терену предриблао читав противнички тим, већ због тога што у општем сивилу за око прво западну они сасвим црних душа. И сви би да буду још црњи. Господари подземног царства или барем његови кербери. Клопка у коју се неформиране личности лако уплету. То је онај бунар са почетка текста. Са 16 година млади Џими – пардон Џерел – већ је био члан уличне банде, ситан лопов, разбојник са ножем у џепу. Носио га је да би изгледао “кул у друштву”. Према сопственом признању био је превелика кукавица да би га заиста и употребио. Тај страх, а пошто је био интелигентно момче брзо је схватио да се креће у погрешном правцу, држао га је далеко и од следећег степеника – пиштоља. Тако омиљеног у блиском окружењу. Мајци није било лако, тетка Вилма често је потезала за прутом који је и звала Џерел, али џаба све док не удариш главом у зид. Толико да си пред очима бљесне и језа ти прође од пете до темена.

Џерелу се то десило када је у Зандаму гостовао култни реп бенд Паблик Енеми. За карту није имао, па је са саборцима из краја уз претње ножем исте отимао од имућнијих суграђана. Неки су се одважили да га пријаве полицији, а она је у стану Хаселбајнка пронашла украдене сатове, аутомобилске радио уређаје... Малолетни Џерел Флојд је осуђен на три месеца у поправном дому.
"Прво сам се смејао, нисам схаватао колико је ситуација озбиљна, мислио сам да је све шала. Ударило ме је у главу тек кад сам ушао у ћелију у којој су била још тројица момака. Један је био сасвим луд, ниси смео да скинеш поглед с њега. Мароканац, увек је нешто викао, а пошто није говорио холандски нисам имао појма шта. Могуће је да је то искуство било шамар који ми је био неопходан".

Једини излаз, због мајке, због себе, видео је у лопти. Када је изашао из васпитне установе поклонио јој је целог себе. Било је то довољно само за позитивнији приступ проблемима. А препрека је и даље било. На сваком кораку. Неретко их је Џерел сам подизао. Као онда када је у амстердамском ДВС-у – чији пуно име, сасвим одговарајуће Џереловом путешествију, гласи Доор Wилскраацхт Стерк, односно Снагом воље до снаге у слободном преводу – добио отказ јер је саиграчу украо ручни. Или онда када је у Телстару у другој лиги Холандије добио отказ јер је коснтантно каснио на тренинге, па чак и на утакмице. У Ајндховену није прошао пробу, са Зволеом се није договорио, у АЗ је добио уговор, али у Алкмару нису били довољно импресионирани да би му понудили и нови. Ако пажљивије погледате биографију на интернету видећете да две године недостају. Већ са 21 годином, тада још познат под именом Џерел Флојд, Хаселбајнк је ходао на ивици амбиса. Играо је аматерски за Нерландију. Само та снага воље га је гурала напред. Морао је да успе. Због мајке. Због себе. Схватио је да би за тако нешто морао да оде. Да иза себе остави лоше навике из Холандије, да се ослобођен тих стега порва са недаћама. У Адмири и Аустрији Вакер није прошао, спас је после успешне пробе пронашао у маленом Кампомајореншеу.

Да ли због тога што је био упућен у Хаселбајнков не баш похвални ЦВ или нечег другог, тек тадашњи председник новог португалског прволигаша Жоао Мануел Набеиро није сматрао за добро решење да се о новом појачању прича на сва уста. Џерела је мало збунио када му је саопштио: “Не желимо да људи знају ко си. Зато, одсад си само – Џими”. Набеиро није ни слутио да ће та чудна промена на Џерела деловати као поновно рођење. Џими Флојд је био Џерелова сушта супротност, глава која је јасно знала шта жели. Већ лета 1996. преселио се у већу Боависту у којој је заблистао у тандему са Нуном Гомешом, иако су екипу – било је ту и нама познатих лица попут Саше Симића или много свежије успомене у лику Алмамија Мореире – водила чак тројица тренера, међу којима је први био Зоран Филиповић. Откази су се ређали, Пантери посртали, али Џими је решетао, Сезону је завршио ка други стрелац лиге, испред је била само још једна легенда Марио Жардел, а добар глас се чуо и до Енглеске, па је чувени Џорџ Грејем убедио управу Лидса да издвоји 2.000.000 фунти и Хаселбајнка доведе на Еланд Роуд, Све после тога била је бајка уз повремене флеш-бекове Џимија Флојда на дане са врелог асфалта који су оставили печат на његов темперамент. Тренер старог кова какав је био Грејем успео је, међутим, да строгим режимом Хаселбајнка претвори у гол предатора.

Додуше, почело је тромо, Џими Флојд је постигао само пет голова до Божића, али је на пролеће заиграо као помахнитао. Ту прву сезону завршио је са 26 погодака у свим такмичењима, у другој је само у Премијер лиги 18 пута тресао мреже и са Мајклом Овеном и Двајтом Јорком поделио признање за најбољег стрелца. Лидс се пласирао у Лигу шампиона, Хаселбајнк је очекивао награду, нови тренер Дејвид О`Лири није умео са Џимијем као његов претходник.
“Новац који он тражи не може да себи приушти ниједан клуб у земљи“.

Хаселбајнк се увредио, управа Лидса схватила да је најбољи тренутак за растанак, Атлетико се појавио са кофером и 10.000.000 фунти у њему, следећа станица холандског авантуристе био је “Висенте Калдерон“. Први пут после девет година Атлетико је у Мадрилењу савладао Реал, стрелац оба гола у победи од 2:1 био је Џими Флојд Хаселбајнк. Играче су Јорганџије финале Купа краља, Џими је опет погодио, али је Еспањол славио са 2:1. У Примери друго место на листи стрелаца иза Салве Балесте из Расинг Сантандера, али тим је трпео. Клаудио Ранијери је отпуштен, долазак Радомира Антића није продрмао екипу, Атлетико са Зораном Његушем и Вељком Пауновићем је испао из елите, а Хаселбајнк на основу клаузуле у уговору дигао сидро.

Челси је покушавао још годину дана раније, те 2000. године издвојио је астрономских 15.000.000 фунти и изједначио тада важећи острвски рекорд који је Њукасл поставио када 1996. из Блекбурна довео Алана Ширера. Управо ће на Стамфорд Бриџу Џими Флојд Хаселбајнк ући у клуб бесмртних и постати икона Челсијевих навијача. У првој сезони ће са 23 погодака и други пут добити Златну лопту за најбољег стрелца Премијер лиге, био је најефикаснији играч Плаваца у три од четири сезоне колико ће провести у Лондону пре но што ће га се Жозе Мурињо одрећи без речи, све то иако ће Ранијери, познаник из мадридских дана, углавном игру градити око Ђанфранка Золе. Његов однос са италијанским стратегом постаће толико затегнут да ће јануара 2003. Хаселбајнк пружити руку Лују ван Галу, који га је форсирао и у нападачки потентној репрезентацији Лала, само да би на дан када је требало да потпише уговор са Барселоном, вредан скромних 8.000.000 евра, холандски стратег добио отказ на Камп Ноу, а посао пропао.

Али уживао је Џими Флојд у Лондону. Навијачи су га обасипали љубављу, уосталом терорисао је ривале, посебно оне лондонске, са Ејдуром Гудјонсеном формирао је паклен тандем – у сезони 2001/2002 њих двојица су заједно постигли 52 гола – и развио искрено пријатељство које се клесало по лондонским казинима. Медији су писали да је Флојд на рулету изгубио 1.000.000 фунти, Гудјонсен 400.000. Један црн као угаљ, други тако карактеристично светао за Исланђане. Толико различити, а у суштини прилично слични.
“Нисмо баш губили толико, али губили смо много. Имали смо обојица проблеме са девојкама, бежали од кућа, на почетку добијали, касније губили. Знао сам да претерујем кад сам за једно вече прокоцкао 40.000 фунти. Додуше, одем и даље, али не трошим више од неколико стотина, хиљадарку највише“, сведочио је недавно.

И то је индиректно био један од разлога што га је трибина обожавала. Био је налик њима, обичан човек, људски је грешио. Али немилосрдни Роман Абрамович, тада на фудбалским почецима, желео је лепршавији Челси, мало мање острвски, још 2003. довео је Ернана Креспа и Адријана Мутуа, али Хаселбајнк тих година није могао да омаши. И у последњој сезони на Стамфорду Џими Флојд је био најбољи стрелац Челсија, али када је дошао Дидије Дрогба менаџер је добио писмо од Муриња: Слободни сте да потражите нови клуб!

Надао се Хаселбајнк да ће се Мидлзбро са Гаиском Мендијетом, Видуком, Зенденом, Рајзигером и осталима умешати у борбу за сам врх. Погрешио је. Додуше, после полуфинала Лиге шампиона са Челсијем – Монако га је тад зауставио – играо је финале Купа УЕФА у коме је Севиља, краљице европске Б продукције, прегазила Боро Стива Мекларена са 4:0. Касније епизоде у Чарлтону и Кардифу са којим је играо финале ФА купа биле су само сенка правог Хаселбајнка. Живописну каријеру Џерел Џими Флојд завршио је са трофејима Купа Португалије из 1997. и енглеског Черити Шилда из 2002. у коме је и дебитовао у дресу Челсија и постигао први гол у победи од 2:0 над Манчестер јунајтедом. У првој сезони по његовом нерадом одласку са Стамфорда Мурињо је прекинуо 50-годишњи пост у првенству и повео Плавце у нову, много успешнију еру. Одстрањени Хаселбајнк је све те успехе немоћно гледао са стране. Као навијач. Свестан, ипак, да ни трофеји нису све у животу.
“Фудбал ме је спасио. Да нисам постао фудбалер завршио бих као пријатељи из детињства. И данас, кад их некад сретнем на улицама Зандама, приђем, поздравим се, некад им дам и који динар ако затраже. Многи су дилери, неки су наркомани, поједини су на робији, заглављени у том истом животу. Не задржавам се превише. Наши су животни путеви сасвим другачији. Нема ту неке блиске везе. Једноставно смо пре свих тих година на истом месту били бачени у тај окрутни живот. Мени је фудбал био излаз“.

Некад деликвент, данас учитељ. Први Џимијеви кораци у тренерским водама слуте на подједнако успешну, па можда и успешнију каријеру на клупи. Већ је исписао историју Бартон Албиоа први пут нувевши Пиваре из четврте у трећу лигу. Оставио их је на на првом месту Лиге 1 када се јавио Квинс Парк Ренџерс. Имаће његови пулени шта да чују из уста Џимија Флојда Хаселбајнка, неуморног борца и једног од најбољих шутера које је фудбалски свет икад видео.