Рађа: Нема више љубави према кошарци, ј..е им се!

Легендарни хрватски кошаркаш Дино Рађа каже да више нема љубави према спорту као што је било у његово време.

Кошарка 08.01.2016 | 12:20

Рађа је од 2014. године саветник за кошаркашка питања директора КК Сплит Роберта Андријића и труди се да изгради одржив систем у некадашњем великану.

“Кроз интернат клинци ће имати пратњу у свему, од понашања, тренинга, школе… Уз такву инфраструктуру, почећемо да тражимо талентоване клинце из Дрниша, Сиња, Омиша, Херцеговине… Моје искуство ту може много да помогне, мислим да имам таленат за препознавање надареног играча. Онда треба њих и њихове родитеље уверити да ће им у Сплиту бити најбоље, да се ту добро ради и да ће имати најбоље услове тренирања и школовања“, каже 48-годишњи Рађа у интервјуу за Јутарњи.

Рађа, који је четири године играо у НБА лиги у Бостон Селтиксима, каже да му велики мотив представља рад са младима, али да је и све чешће разочаран.

“Страховито ме нервира када видим да их није брига, да на тренингу нико не ужива, да им је свеједно јесу ли добили или изгубили, да се међусобно ни у чему не такмиче пре или после тренинга, њима ништа не значи када их ја дођем гледати на тренинг, ј..е им се… Пре се радило, а данас клинци неће да раде. То је основни проблем“, каже Рађа и образлаже у чему је проблем:

“Онда је било љубави према кошарци, а данас тога нема. Данас је све искалкулисано, нема љубави чак ни код клинаца. Довољно је видети колико их после тренинга остане да шутира с центра, да се зеза... Нема тога, њима је ово посао као да раде у фабрици, дођу на време, безвољно одраде оно што имају и тачно на време иду кући. Клинци су постали јако незаинтересовани. Наравно, и у мојој генерацији тражили смо начине како да избегнемо тренинг, али то је била реткост. Па, тиме бисмо сами себе елиминисали“.

Рађа каже да је то последица садашњег начина живота.

"Рекао бих да је дошло до генерацијске промене. Јер, ми онда нисмо имали ајпед, ајфон, компјутер, и сви смо били на улици. Мени би мајка изашла на балкон и викала: ‘Динооо, ручак’, а ја сам био ту негде и играо фудбал. Данас тога нема. У Сплит сам се вратио пре 12 година и од онда још нисам видео да клинци у кварту, на улици, испред куће играју фудбал или кошарку. Данас су сви клинци у својим собама на компјутерима. Дете одгојено на улици другачије је од ове деце која расту пред компјутером. Довољно је на интернету погледати њихове коментаре на једног Мирка Филиповића или на Јаницу Костелић. Кретени који седе у собици и не знају како сунце изгледа пишу глупости, а немају појма колико је то зноја, енергије, труда, одрицања“, огорчен је легендарни кошаркаш.

Током каријере Рађа је носио дрес сплитске Југопластике, Роме, споменутог Бостона, Панатинаикоса, Задра, Олимпијакоса и Цибоне, да би каријетру завршио тамо где је и почео, у Сплиту у сезони 2002/2003.