Ово су најстрашније бајке које смо читали...

Једном давно у времену када су бајке тек настајале догађале су се грозне ствари. Ништа мање грозне него данас, али опет пуно горе него што је написано у књигама. Морбидни и уврнути заплети те одвратни расплети обиљежили су бајке у изворном облику.

Босна и Херцеговина 05.01.2016 | 11:30

Данас, под спретним рукама Дизнија и осталих популарних компанија, бајке су благо речено, измијењене. Популарни срећни завршетци и идилична вјенчања створени су да задовоље потребе модерне публике. Вријеме је да отворите очи и сазнате праву истину о омиљеним јунацима и њиховим пустоловинама.

Чаробни фрулаш

 

Прича иде овако. Било једном једно село које су заузели мишеви. Одједном се појавио мушкарац обучен у шарену одјећу те се понудио да избави село из несреће. Село се сложило да ће му платити уколико им успије помоћи. Он је свирао фрулу те спасио село. Када му сељаци нису исплатили новац, одлучио је да из села отјера сву дјецу. У модерним варијантама дјеца су затворена у пећини те су враћена када су сељаци отплатили дуг. У оригиналној верзији свирач их је одвео на ријеку гдје су се утопили сви осим шепавог дјечака који је путем заостајао.

Црвенкапица

 

Најпознатији крај ове бајке је онај у којем ловац убије опасног вука те спаси Црвенкапицу. Оригинална верзија има нешто другачији крај. У њој изгубљена Црвенкапица пита вука за пут према бакиној кући те ју потом вук поједе. И ту је крај. Нема ловца, шумара, баке и остатка дружине, само сит вук и мртва Црвенкапица. Морална порука приче требала би бити да се не прихваћају савјети непознатих људи.

Мала сирена

 

Верзија Мале сирене из 1989. године кратко и јасно може се назвати великом лажи. У Дизнијевој верзији Ариел се претара у дјевојку, удаје се за Ерика и срећно живе до краја живота. У верзији коју је написао Ханс Кристијан Андерсен сирена гледа вјенчање своје љубави с принцезом те постаје очајна. Нуди јој се нож да избоде принца до смрти, али она ипак одлучује скочити у море и претворити се у пјену. Андерсен је мијењао крај како би бајка била прикладнија, те у другој верзији Ариел скаче у море, али постаје кћерком ваздуха која чека одлазак на небо. Исти крај само речен на љепши начин.

Сњежана И седам патуљака

 

У Дизнијевој верзији краљица од ловца тражи да убије Сњежану и као доказ донесе њено срце. Како ловац није имао снаге да убије дјевојку краљици подваљује срце вепра. У оригиналној верзији краљица је тражила Сњежанину јетру и плућа како би их могла послужити на вечери. Такође, у оригиналу, Сњежана се буди након што је принчев коњ забацује на путу до дворца. Не постоји чаробни пољубац, а шта је то принц планирао с мртвим тијелом дјевојке,просудите сами. У Гримовој верзији краљица је на крају присиљена да вдо смрти плеше у врућим ципелама од жељеза.

Успавана љепотица

 

У модерној верзији дражесна принцеза убоде прст на вретено те потом буде успавана. Принцеза спава стотину година, долази принц, пољуби је те се она буди из сна. Вјенчају се и живе срећно до краја живота. Изворна верзија није баш тако дражесна.

У тој причи дјевојка је успавана како би се спријечила клетва и пророчанство о њеној смрти. Након што је краљ види успавану, силује је. Она остаје трудна те у сну рађа двоје дјеце. Буди се тек када једно од дјеце сисајући њен прст пронађе комад лана који ју је држао у сну. У најмању руку уврнуто.

Златокоса и три медвједа

 

У овој дивној бајци, златокоса проналази кућу три медвједа. Она се ушуња у кућу, једе њихову храну, сједи на њиховим столицама те на крају заспи на кревету најмањег медвједа. Када медвједи дођу кући налазе уснулу Златокосу која брзо бјежи кроз прозор.

У изворној верзији из 1837. године постоје два расплета. У првом медвједи кидају Златокосу на комаде те је поједу, док је у другој Златокоса заправо стара вјештица која бјежи кроз прозор када је медвједи ухвате. У бијегу пада те ломи врат или пак бива ухваћена и кажњена поправним домом.

Ивица и Марица

 

У општепознатој варијанти Ивица и Марица изгубе се у шуми те проналазе пут до вјештичине чоколадне кућице. Вјештица зароби дјецу, а они је потом баце у ватру те побјегну.

У ранијој француској верзији ова бајка се звала ‘Изгубљена дјеца’ те је умјесто вјештице постојао ђаво. Страшног ђавола дјеца су покушала да преваре, али им то није пошло за руком.

Ђаво их потом жели ставити на справу за сјечу дрва како би их убио. Сналажљива дјеца глуме да се не знају попети на справу те им ђаволова жена показује како се требају попети. Док она лежи на справи, дјеца јој пресијеку врат и потом побјегну.

Пепељуга

 

У модерној бајци Пепељуга се удаје за принца и упркос ранијем ружном животу проналази срећу те у њој ужива до краја живота. Поријеко ове бајке сеже из времена прије нове ере. Хероина Грчког историчара Страбе звала се Рходопис.

Прича је слична модерној верзији изузев дијелова са стакленом ципелицом и кочијом од бундеве. Страшније верзија Пепељуге је она коју су написала браћа Гримм. Према њиховој причи зла полусестра себи одреже дио стопала како би заварала принца и стала у ципелице. Принца на подвалу упозоравају два голуба који кљуцају очи злим сестрама. Зле сестре на крају ослијепе те постају просјакиње, док Пепељуга живи у луксузном дворцу свога принца.

(НН)