Грбић: Лицемјерно је рећи да желимо мање...

На дебитантском такмичењу на клупи одбојкашке репрезентације Србије, његови изабраници су освојили сребро у Светској лиги. Уследила је разочаравајућа елиминација у четвртфиналу Европског првенства, управо од Француске, од које су поражени у две најважније утакмице у 2015. години.

Остали спортови 05.01.2016 | 09:00

Пред Николом Грбићем и српским одбојкашима сада је још важнији изазов, а то је квалификациони турнир за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру, који ће од уторка до недеље бити одигран у Берлину. У интервјуу за Б92, прослављени српски одбојкаш је причао о првим месецима на клупи репрезентације у чијем дресу је освојио олимпијско злато и жељама за 2016. годину...

Млађи од браће Грбића постављен је за селектора Србије у фебруару прошле године и многи су проценили да би под његовим вођством, репрезентација могла да достигне висине на којима је била када је он био њен део на терену. Никола истиче да је рано за тако нешто и наглашава да је потребно време да би се дошло до успеха.

„Задовољан сам што смо на једном важном и великом такмичењу освојили медаљу. Искуство је било позитивно у смислу рада који сам имао са свим момцима. Пробали смо да унесемо нови систем и енергију, а свестан сам да је тада увек почетни ентузијазам велики, као и мотивација, и то нам је донело резултат. Међутим, за неке конкретније резултате је потребно време, а процес напретка је управо то – процес, којем треба време да би се остварио. Напредак је видљив, посебно јер су момци и у клубовима напредовали, и у њима су носиоци игре. Мислим да ће нам то искуство помоћи сада у Берлину“.

Колико је сребро у Светској лиги многе изненадило, толико је вероватно и елиминација на Европском првенству у Италији и Бугарској пре саме борбе за медаљу. По Грбићевим речима, резултат као резултат није за њега био изненађење, али јесте то како су његови изабраници изгледали на терену.

„Знали смо да ћемо у четвртфиналу играти са Италијом и Француском, екипама које су на нашем нивоу, и да ће све бити могуће, па ме резултат и није изненадио. Није срамота изгубити од екипе каква је Француска. Оно што ме је више изненадило је наша игра јер смо били стегнути, мање луцидни, нисам видео опуштеност и позитивну енергију која нас је красила кроз Светску лигу“.

Селектор српских одбојкаша као један од разлога за то што његови играчи нису играли ни изблиза као на завршном турниру Светске лиге у Рио де Жанеиру, када су победили Пољску и Сједињене Државе, наводи притисак који су имали пред собом.

„Резултат је сам по себи био лошији од онога што смо очекивали јер када уђете у финале неког великог такмичења говорити да желиш нешто мање било би лицемерно. У том смислу, очекивања која смо ми сами поставили су била велика и притисак нам није помогао да играмо боље, него нас је спутао. Криво ми је што нисмо успели да одиграмо као кроз целу Светску лигу, а што се тиче резултата, једна лопта може да реши утакмицу, а понекад на њу утиче нешто што ми не можемо да контролишемо“.

Свима у репрезентацији је јасно шта јој је фалило на Шампионату ’Старог континента’, а то је енергија. Грбић истиче да је то разочарање остављено у прошлости, а да су поуке извучене.

„Не мислим да су нам тактика или техника биле проблем, изоловано, него наш осећај или глава. Не могу тренинзи то много да реше, већ само треба да се фокусирамо на ствари које су нам важне и неопходне и да их урадимо на терену. Оно што је најважније је наш осећај на терену, да свим срцем желимо добар резултат. Да помогнемо један другоме, да истрпимо ако саиграчу није добар дан или не уради нешто како треба, па да му помогнемо. Или ћемо сви да изгубимо или ћемо сви да победимо. Не постоји изговор: ’двојица су одиграли добро, а остали не’. Или сви идемо у Рио или нико не иде“.

Прву битку за Рио српски одбојкаши ће водити у Берлину, одакле само победник групе иде директно на Олимпијске игре. Другопласирана и трећепласирана екипа ће своју шансу даље тражити на турнирима светских квалификација које ће бити одигране неколико месеци касније у Јапану.

„Наш примарни циљ је да уђемо међу прве три екипе. Мислим да је то много реалнији циљ, него да зацртамо да морамо да будемо први. То је притисак који нам не треба и овакви турнири траже концентрацију на дневном нивоу, што значи да данас морамо да радимо најбоље што умемо, а шта ће бити сутра, видећемо. То је нешто што мора да нас краси, уз фокусираност и позитивну енергију, на коју се увек размишљамо. Морамо сви позитивно да размишљамо, да извучемо максимум из себе, потом помогнемо свом саиграчу да он уради исто да бисмо прошли на Олимпијске игре“.

У престоници Немачке, Грбићеве изабранике у групи А очекују дуели са Пољском, Белгијом и домаћом селекцијом. У групи Б ће играти Бугарска, Русија, Финска и Француска, а све извесне и потенцијалне ривале селекција Србије добро познаје, али селектор каже да то ништа не мора да значи када утакмица почне.

„Како је нама, тако је и свима, што се тиче тренинга, али и састава. То што их познајемо може да нам користи, али не и да буде пресудно. Нисмо играли пре Европског првенства са Словацима, али смо знали њихову игру, а опет смо се мучили. Увек се своди на то како ћемо ми одиграти, а Европско првенство је само један од примера за то“.

Као играч, Грбић је четири пута бранио боје репрезентације на Олимпијским играма, а 2000. године у Сиднеју био је део тима који је остварио највећи успех у историји освајањем злата. Због тога не постоји неко ко може боље да објасни садашњој генерацији српских одбојкаша, од којих неки још нису осетили драж играња на највећој планетарној смотри, колико у животу спортисте значи учешће на Играма од њега.

„Што се тиче одбојке, то је најцењенији турнир у каријери једног одбојкаша и свим момцима је сан да се нађу на Играма. Играо сам четири пута на њима и знам какав је осећај, жеља и мотив сваког играча да учествује на њима. Има играча који се враћају у репрезентацију само да би играли на Олимпијским играма, федерације померају првенства да би репрезентације добили све што им је неопходно да би се квалификовали и зато се и праве олимпијски циклуси. Сви смо свесни значаја и мислим да у том смислу као искуство је непревазиђено“.

За крај, Грбић је открио своје жеље за 2016. годину.

„Желим нам свима да се нађемо у Рију, здравља, да нас повреде заобиђу и да одиграмо најбоље што можемо и мислим да је то жеља која није само моја“, рекао је Никола Грбић за Б92.