Анализа - Хака: Шта је то, како иду ријечи, да ли она вријеђа...?!

Ригна пакиа! Ума тираха! Тури wхатиа... и тако даље. Шта то значи? Наш колега Милош Шакан, бивши рагбиста, писао је о свему што је потребно да знате о чувеном маорском плесу. Уживајте...

Остали спортови 04.01.2016 | 23:00

Била је 1999. година, Манчестер (Јунајтед, какав Сити) био је првак Европе у фудбалу, еуро је почео званично да постоји, изашао је Матрикс, а сви ми који смо и даље живели у земљи под именом Југославија, нисмо ни били свесни колико смо били слуђени после преживљеног бомбардовања.

Свако је тражио свој вентил за невиђену енергију која се накупила током та трагична три месеца немоћи. Ја, 20-годишњи студент изашао из своје прве дуге везе, пронашао сам га у – рагбију.

Не знам колико се реално сећате тих дана, али из овог угла мислим да је та последња година прошлог миленијума у ствари и тренутак када улазимо у време глобализације. Интернет постаје све доступнији, медији све моћнији, ускоро ћемо имати и друштвене мреже, да би све на крају ево постали једно велико глобално село. Е управо ту негде и рагби је постао глобални феномен, Велс је јесени 1999. године био домаћин четвртог Светског првенства, а свет се запалио за ову игру превасходно захваљујући харизматичној појави Јонаха Ломуа и овој реклами:

Слагао бих када бих рекао да сам почео да тренирам под утицајем ТВ преноса СП или јер сам био импресиониран Ломуом и Алл Блацксима. За то су више заслужни другари са мог Дорћола, са којима сам потом наредних седам година доживео разне згоде и незгоде бављења аматерским спортом у земљи Србији, о чему ћемо неки други пут.

Чак и да нисте као ја били рагби ентузијаста, велика вероватноћа је да сте тих дана и ви први пут видели рагби, сигурно запамтивши две ствари – Ломуа и хаку. До дана данашњег, не постоји човек који ме због мог рагби бацкгроунда не пита три ствари. Прва је: да ли је то онај амерички (фудбал) са кацигама или европски; док су друге две обично повезане и тичу се традиционалног плеса новозеландске рагби репрезентације и њеног најпознатијег играча. Нажалост, крајем године по мени најбољи светски играч икада је трагично преминуо у 40. години, али сећање на њега живи у свакој хаки.

Лому је тема за себе, овде ћу покушати да објасним шта је то хака, пошто се и ове године играло Светско првенство у рагбију, па је сва прилика да сте је видели још који пут. Иако није ексклузивно њихова, хака се највише везује за репрезентацију Новог Зеланда у рагбију, која је за овај спорт исто што и Бразил за фудбал. Лично увек сам преферирао Французе, јер искрено тешко да сам са својих метар и жеља да порастем могао да замишљам да будем два метра високи и 120 кг тешки тенк на ногама. Ситна и брза крила, то сам био ја, али кога год да лично волите, Нови Зеланд је увек за поштовање. Један од битних разлога за то на неки начин и страхопоштовање је хака коју ова репрезентација изводи сваки пут пред утакмицу.

Моћна и упечатљива, хака делује застрашујуће, иако то у ствари није. У питању је традиционални маорски плес који може бити ратни, али исто тако то је плес који слави неки велики тренутак или успех, одаје почаст неком госту или се изводи приликом смрти неке значајне особе. Она слави живот и у традицији је да је изводе и мушкарци и жене, као и деца. Иницијално хака јесте била ратни плес којим су маорски ратници себи давали снагу, односно својом агресивном појавом психолошки покушавали да утичу на непријатеља. Међутим, временом хака је више је постала традиционално изражавање идентитета маорских племена који у највећој мери и данас чине становништво Новог Зеланда.

Све би то било део локалног фолклора, да није спорта. Историја каже да су прву "маинстреам" хаку извели фудбалери селекције Новог Зеланда која је била на турнеји по Великој Британији током 1889. и 1890, што је било први пут да једна спортска екипа из колоније гостује на Острву. Првобитно је требало да екипу чини искључиво играчи маорског порекла, али и са четири "странца" они би пред сваку утакмицу изводили хаку да би подигли себи самопоуздање и одали почаст својој традицији.

Спорадични написи о хаки појављивали су се у острвским медијима у наредних десетак година, да би у ствари модерну историју хаки утемељили новозелански рагбисти 1905. године. На турнеји опет по Британији, репрезентација која је играла скроз у црним дресовима (логично) прво је добила историјски надимак Алл Блацкс, а онда и утемељила потоњу традицију да се пред сваки меч изводи хака.

Временом мит о Алл Блацксима растао је подједнако због хаке и њихове супериорности у рагбију, да бисмо дошли до ових дана када је хака постала синоним за – рагби!

Вођа:

Ригна пакиа - Удари руке о бутине

Ума тираха - Удари у груди

Тури wхатиа - Савиј колена

Хопе wхаи аке - Нека кукови прате

Wаеwае такахаи киа кино неи хоки - Удари ногом најјаче што можеш

Вођа:

Ка мате, ка мате - Ти умиреш, ти умиреш

Тим:

Ка ора’ Ка ора’ - Ја живим, ја живим

Вођа:

Ка мате, ка мате - Ти умиреш, ти умиреш

Тим:

Ка ора’ Ка ора’ - Ја живи, ја живим

Заједно:

Тенеи те тангата пухурухуру - Ово је длакави човек

Нана не И тики маи wхакаwхити те ра - Који је обасјао поново сунце на мене

А Упане! Ка Упане! - У вис, у вис

А Упане Каупане - Ка врху

Wхити те ра - Где сунце сија

Хи - Устани!

Овако изгледа мој слободни превод најпознатије хаке – Ка Мате коју је опевао Те Рапупарараха, вођа племена Нгати Тоа. Песма је написана 1810. године како би увеличала бег Те Рапупарарахе од својих непријатеља. Ако сте некад видели на ТВ хаку, сва је прилика да је то ова.

Међутим, постоји још неколико хака које се такође доста користе, па је чак препевана верзија Ко Ниу Тирени завшрила и у једној књизи Џејмса Џојса који је био импресиониран тзв. турнејом Непобедивих, односно походом селекције Алл Блацкса која је током 1924. и 1925. године у Великој Британији, Ирској, Француској и Канади одиграла 32 утакмице и победила 32 пута.

Колико год била атрактивна и сада већ део спортског фолклора, хака и даље за многе представља својеврсну провокацију. Поготову је контраверзе изазвала прва изведба Капа о Панго хаке коју су 2005. Новозеландски рагбисти извели у Јужној Африци против једног од највећих ривала.

Мада саме речи најпре величају Алл Блацксе, проблем је настао у покрету палцем преко врата на крају њене изведбе. Уз различит текст и гестикулације и покрети телом се разликују од хаке до хаке, па је овај потез схваћен буквално као претња смрћу.

Међутим, тадашњи капитен Тана Умага, који је предводио извођење, бранио се да тај покрет није усмерен ка противнику већ да је то сигнал да су Алл Блацкси ти који су спремни да дају свој живот за земљу.

У новембру, Нови Зеланд је постао прва репрезентација која је два пута узастопно постала Светски шампион. Од претходне титуле, освојене 2011. па све до финалне победе у Лондону против Аустралије, Алл Блацкси су за четири године одиграли 61 утакмицу и изгубили свега - три пута. Прочитајте то још једном. Па пауза. Зауставити Нови Зеланд у рагбију делује готово немогуће, а сигуран сам да битан део те психофизичке доминације почиње од хаке. И сада оно последње питање за данас – шта други раде када Алл Блацкси изводе свој плес?

Било је разних покушаја да се изборе са хаком. Сами Новозеланђани кажу да је њима ОК шта год противници раде, јер њихов плес у ствари представља изазов за противника. Они шаљу поруку да су спремни на борбу и траже поштовање добром борбом са друге стране, а не неким посебним односом према хаки. Најчешће репрезентације стоје са друге стране, концентрисаних погледа, црпећи енергију из противничке традиције. Било је селекција које се, пак, загревају и игноришу шта Алл Блацкси раде на другој страни терена. Како је временом хака сама по себи постала посебан део утакмице, очекује се да противници реагују на неки начин.

Енглези су најдаље отишли па са трибина певају своју традиционалну "Сwеет цхариот".

У скоријој историји се држи да су Французи у четвртфиналу Светског првенства, чији су били домаћини 2007. године, имали најјачи "старе доwн". Алл Блацкси су били велики фаворити, али су Лес Блеуси изненадили и победили са 20:18.

Ипак, по мом мишљењу, јуниорски меч у другом рагби коду – рагби лиги (рагбију 13 код нас) донео је најбољи интезитет.

И за крај још само два битна податка. Хаку изводе и други спортисти Новог Зеланда пре свих такмичења, односно традиционално приликом сваког битног политичког догађаја, посете, празника и слично, маорска племена је одиграју. Такође, иако се хака везује највише за Нови Зеланд и Маоре, своју хаку има и Самоа, Тонга, Фиџи...