Парапсихологија и лаж - у смрт због медијума

Скоро свако од нас је бар једном платио гледање у длан и прочитао свој хороскоп у новинама. И док медијуми држе сеансе на којима обећавају да ће своје наивне жртве, за одговарајућу новчану надокнаду, повезати са душама умрлих, а парапсихолози – »детективи« све чешће нуде полицији помоћ у решавању злочина, у Русији влада права модна хистерија за »бизнис–вештицама«, која је очигледна и по великом броју младих и лепих жена које се томе подучавају.

Свијет 02.01.2016 | 10:00

Поплава разних исцелитеља и тумача судбине, и по свему судећи све већа (лако)верност људи према преварантима разних врста, опет су актуелизовале питање како распознати праве од лажних »пророка«. Јер, ако уопште и има релативно безопасних видова психологије преваре, у последње време је, чини се, све више знатно опаснијих.

Двојица психолога из Единбурга (Шкотска), професор универзитета др Роберт Л. Морис и његов бивши ученик, доцент др Ричард Вајзмен, који је истовремено и професионални мадјионичар, и члан елитног удружења мадјионичара »Магични круг«, наишли су истражујући парапсихолошке појаве и на »хирурге« који су оперисали са невероватном опасношћу по здравље својих жртава.

ХИРУРГ КОЈИ НИ РУКЕ НЕ ПЕРЕ

Када је др Вајзмен стигао у лондонску библиотеку у којој је заказана демонстрација »парапсихолошке хирургије«, сала је већ била препуна. На бини су се појавили помоћници и рекли да они који желе да буду оперисани подигну руке. Јавило се тридесетак људи. Од њих је затражено да запишу детаље о својим болестима на комадићима хартије, затим је то прикупљено и започела је нека врста верске церемоније на којој је проповедник говорио о својој верској филозофији. После неколико минута помоћници су одабрали првог пацијента и одвели га у другу просторију. Др Вајзмен је кренуо за њима.

»Хирург« је био мушкарац тридесетих година одевен у фармерке и белу кошуљу. Стојао је поред кауча и држао послужавник са хируршким инструментима. »Хирург« је рекао пацијенту да седне поред кауча, одабрао једну иглу и зарио му је неколико пута у задњи део врата тако да је кренула крв. Затим је преко раница ставио комад вате и фластер и рекао пацијенту да легне на кауч.

Узео је скалпел и засекао преко трбуха. Посекотина је била плитка, али је ишла крв. Затим је узео маказе и гурнуо их у рану. Крварење се појачало. Склонио је маказе, рукама затворио рану, ставио преко ње вату и фластере и послао пацијента у »пост оперативни« део – душек прострт у углу собе.

Затим је урадио још пет сличних »операција« – а да ниједном није опрао руке (хируршких рукавица нигде није било) или бар опрао, а камо ли стерилисао инструменте! »Ризик од преношења крвних болести био је невероватан« – каже др Вајзмен.

Те вечери »хирург« је »оперисао« укупно 15 људи, сутрадан још 40. Ризик је наредног дана био још већи јер је неколико пацијената дошло због сиде. И поред тога радило се са старим »хигијенским« методима, односно потпуно без њих. »Хирург« би вероватно радио још дуже, да полиција није обавештена и прекинула »операције«. Медјутим, пре него што су успели да против њега покрену правни лек, побегао је у Француску, где је вероватно наставио своју »светску турнеју«.

У прилог опасности превараната и злоупотребе парапсихологије, доктори Морис и Вајзмен наводе и случај младића који је крајем 1994. године отишао код медијума да му »прочита« судбину. Медијум му је рекао да ће погинути пре него што напуни 28 година. Младић се вратио кући и – обесио се. Оставио је опроштајно писмо у којем каже да му је медијум отворио очи и помогао да увиди да је смрт неизбежна.

На срећу, нису сви преваранти толико опасни по живот, колико по новчаник. Тако Морис и Вајзмен бележе случај девојке која је очајнички желела да поврати свог бившег младића и због тога отишла код медијума. Овај јој је за око хиљаду евра обећао помоћ духова. Духови, медјутим, ништа нису урадили, и кад је девојка поново отишла код медијума да врати паре, он јој је понудио да покушају поново – за још хиљаду евра.

УПУТСТВА ЗА ТЕСТИРАЊЕ

Парапсихологију иначе прате кроз целу историју и преваранти, и чине је још сумњивијом него што би иначе била. Јер, преваре се кад–тад открију. С друге стране, евидентно постоје и људи обдарени необичним способностима, које треба истраживати и разумети. Због тога су др Роберт Морис и др Ричард Вајзмен објавили неку врсту упутства истраживачима за откривање превараната – књигу под насловом »Упутства за тестирање наводних парапсихолога«.

Ево, укратко, њихових савета:

1. Најпре размислите о следећим стварима:

– У ком контексту парапсихолог користи своје наводне моћи?

– Шта га мотивише да се подвргне истраживању?

– Каква је његова прошлост?

– Шта тврди да може да уради?

– Да ли морају да се испуне неки услови да би се његове способности показале?

2. Истраживачи треба да:

– Процене његову способност да превари и схвате да је одредјене трикове много лакше извести него што на први поглед изгледа

3. Такодје, треба да користе »баријере против преваре«:

– рецимо, ако парапсихолог савија кашике, треба их ставити под пластично или стаклено звоно да би се искључила могућност преваре;

– експеримент треба да се сними видео–камером да би превара накнадним гледањем евентуално могла да се примети

4. Преварант ће вероватно покушати да умањи истраживачеву моћ опажања:

– одуговлачењем са почетком »трика«

– претварањем да је демонстрација већ завршена, али није била успешна.

5. Зависно од тога шта парапсихолог тврди да може да уради, треба консултовати:

– парапсихолошку литературу, да бисте открили каква су истраживања у тој области већ спроведена

– мађионичаре, који по природи посла умеју да препознају трик

– стручњаке за одређене области – када парапсихолог тврди да утиче на, рецимо, компјутере, тражити мишљење од стручњака за компјутере, ако утиче на људско тело – од лекара.

– техничаре – када се за контролу парапсихолога користе апарати

6. Приликом тестирања проверите:

– да ли баријере заиста спречавају проток информација између циља и парапсихолога?

– да ли оне могу тајно да се помере или замене?

– да ли циљ може да се досегне кад се баријере склоне?

7. На крају, узмите у обзир и следеће могућности:

– Избор циља је необјективан

– Преварант је открио циљ тако што је реконструисао начин на који је одабран

– Циљ је замењен другим који преваранту одговара

– Циљ је откривен пре него што су постављене баријере.

Извор: Трећеоко.рс