Parapsihologija i laž - u smrt zbog medijuma

Skoro svako od nas je bar jednom platio gledanje u dlan i pročitao svoj horoskop u novinama. I dok medijumi drže seanse na kojima obećavaju da će svoje naivne žrtve, za odgovarajuću novčanu nadoknadu, povezati sa dušama umrlih, a parapsiholozi – »detektivi« sve češće nude policiji pomoć u rešavanju zločina, u Rusiji vlada prava modna histerija za »biznis–vešticama«, koja je očigledna i po velikom broju mladih i lepih žena koje se tome podučavaju.

Svijet 02.01.2016 | 10:00

Poplava raznih iscelitelja i tumača sudbine, i po svemu sudeći sve veća (lako)vernost ljudi prema prevarantima raznih vrsta, opet su aktuelizovale pitanje kako raspoznati prave od lažnih »proroka«. Jer, ako uopšte i ima relativno bezopasnih vidova psihologije prevare, u poslednje vreme je, čini se, sve više znatno opasnijih.

Dvojica psihologa iz Edinburga (Škotska), profesor univerziteta dr Robert L. Moris i njegov bivši učenik, docent dr Ričard Vajzmen, koji je istovremeno i profesionalni madjioničar, i član elitnog udruženja madjioničara »Magični krug«, naišli su istražujući parapsihološke pojave i na »hirurge« koji su operisali sa neverovatnom opasnošću po zdravlje svojih žrtava.

HIRURG KOJI NI RUKE NE PERE

Kada je dr Vajzmen stigao u londonsku biblioteku u kojoj je zakazana demonstracija »parapsihološke hirurgije«, sala je već bila prepuna. Na bini su se pojavili pomoćnici i rekli da oni koji žele da budu operisani podignu ruke. Javilo se tridesetak ljudi. Od njih je zatraženo da zapišu detalje o svojim bolestima na komadićima hartije, zatim je to prikupljeno i započela je neka vrsta verske ceremonije na kojoj je propovednik govorio o svojoj verskoj filozofiji. Posle nekoliko minuta pomoćnici su odabrali prvog pacijenta i odveli ga u drugu prostoriju. Dr Vajzmen je krenuo za njima.

»Hirurg« je bio muškarac tridesetih godina odeven u farmerke i belu košulju. Stojao je pored kauča i držao poslužavnik sa hirurškim instrumentima. »Hirurg« je rekao pacijentu da sedne pored kauča, odabrao jednu iglu i zario mu je nekoliko puta u zadnji deo vrata tako da je krenula krv. Zatim je preko ranica stavio komad vate i flaster i rekao pacijentu da legne na kauč.

Uzeo je skalpel i zasekao preko trbuha. Posekotina je bila plitka, ali je išla krv. Zatim je uzeo makaze i gurnuo ih u ranu. Krvarenje se pojačalo. Sklonio je makaze, rukama zatvorio ranu, stavio preko nje vatu i flastere i poslao pacijenta u »post operativni« deo – dušek prostrt u uglu sobe.

Zatim je uradio još pet sličnih »operacija« – a da nijednom nije oprao ruke (hirurških rukavica nigde nije bilo) ili bar oprao, a kamo li sterilisao instrumente! »Rizik od prenošenja krvnih bolesti bio je neverovatan« – kaže dr Vajzmen.

Te večeri »hirurg« je »operisao« ukupno 15 ljudi, sutradan još 40. Rizik je narednog dana bio još veći jer je nekoliko pacijenata došlo zbog side. I pored toga radilo se sa starim »higijenskim« metodima, odnosno potpuno bez njih. »Hirurg« bi verovatno radio još duže, da policija nije obaveštena i prekinula »operacije«. Medjutim, pre nego što su uspeli da protiv njega pokrenu pravni lek, pobegao je u Francusku, gde je verovatno nastavio svoju »svetsku turneju«.

U prilog opasnosti prevaranata i zloupotrebe parapsihologije, doktori Moris i Vajzmen navode i slučaj mladića koji je krajem 1994. godine otišao kod medijuma da mu »pročita« sudbinu. Medijum mu je rekao da će poginuti pre nego što napuni 28 godina. Mladić se vratio kući i – obesio se. Ostavio je oproštajno pismo u kojem kaže da mu je medijum otvorio oči i pomogao da uvidi da je smrt neizbežna.

Na sreću, nisu svi prevaranti toliko opasni po život, koliko po novčanik. Tako Moris i Vajzmen beleže slučaj devojke koja je očajnički želela da povrati svog bivšeg mladića i zbog toga otišla kod medijuma. Ovaj joj je za oko hiljadu evra obećao pomoć duhova. Duhovi, medjutim, ništa nisu uradili, i kad je devojka ponovo otišla kod medijuma da vrati pare, on joj je ponudio da pokušaju ponovo – za još hiljadu evra.

UPUTSTVA ZA TESTIRANjE

Parapsihologiju inače prate kroz celu istoriju i prevaranti, i čine je još sumnjivijom nego što bi inače bila. Jer, prevare se kad–tad otkriju. S druge strane, evidentno postoje i ljudi obdareni neobičnim sposobnostima, koje treba istraživati i razumeti. Zbog toga su dr Robert Moris i dr Ričard Vajzmen objavili neku vrstu uputstva istraživačima za otkrivanje prevaranata – knjigu pod naslovom »Uputstva za testiranje navodnih parapsihologa«.

Evo, ukratko, njihovih saveta:

1. Najpre razmislite o sledećim stvarima:

– U kom kontekstu parapsiholog koristi svoje navodne moći?

– Šta ga motiviše da se podvrgne istraživanju?

– Kakva je njegova prošlost?

– Šta tvrdi da može da uradi?

– Da li moraju da se ispune neki uslovi da bi se njegove sposobnosti pokazale?

2. Istraživači treba da:

– Procene njegovu sposobnost da prevari i shvate da je odredjene trikove mnogo lakše izvesti nego što na prvi pogled izgleda

3. Takodje, treba da koriste »barijere protiv prevare«:

– recimo, ako parapsiholog savija kašike, treba ih staviti pod plastično ili stakleno zvono da bi se isključila mogućnost prevare;

– eksperiment treba da se snimi video–kamerom da bi prevara naknadnim gledanjem eventualno mogla da se primeti

4. Prevarant će verovatno pokušati da umanji istraživačevu moć opažanja:

– odugovlačenjem sa početkom »trika«

– pretvaranjem da je demonstracija već završena, ali nije bila uspešna.

5. Zavisno od toga šta parapsiholog tvrdi da može da uradi, treba konsultovati:

– parapsihološku literaturu, da biste otkrili kakva su istraživanja u toj oblasti već sprovedena

– mađioničare, koji po prirodi posla umeju da prepoznaju trik

– stručnjake za određene oblasti – kada parapsiholog tvrdi da utiče na, recimo, kompjutere, tražiti mišljenje od stručnjaka za kompjutere, ako utiče na ljudsko telo – od lekara.

– tehničare – kada se za kontrolu parapsihologa koriste aparati

6. Prilikom testiranja proverite:

– da li barijere zaista sprečavaju protok informacija između cilja i parapsihologa?

– da li one mogu tajno da se pomere ili zamene?

– da li cilj može da se dosegne kad se barijere sklone?

7. Na kraju, uzmite u obzir i sledeće mogućnosti:

– Izbor cilja je neobjektivan

– Prevarant je otkrio cilj tako što je rekonstruisao način na koji je odabran

– Cilj je zamenjen drugim koji prevarantu odgovara

– Cilj je otkriven pre nego što su postavljene barijere.

Izvor: Trećeoko.rs