Анализа: ОН је једном речју - СУПЕРТЕНИСЕР!!!

Новак Ђоковић је обележио минулу годину достигнућима која просто одузимају дах. Шта можемо очекивати у олимпијској 2016.?

Тенис 03.01.2016 | 23:40

Прво место на АТП ранг-листи четврти пут у последњих пет година, притом са рекордним бројем бодова, а богами и разликом над најближим конкурентом, три гренд слем титуле и четири гренд слем финала, (рекордних) шест мастерс титула плус завршни Мастерс, 31 победа над Топ 10 такмацима, пето место на вечној листи седмица проведених на првој позицији,15 финала на 16 одиграних турнира, растурање Надала на Ролан Гаросу, 21 милион долара од турнирских награда...

Листа достигнућа Новака Ђоковића у 2015. практично да нема конца. Човек је једноставно одузео дах целом спортском свету поставивши стандарде који ће тешко бити срушени у догледно време. Како стоје ствари, једини који је кадар за тако нешто је управо ОН. Разлога за то је више, али пре свега се издвајају невероватна физичка спремност, ментална снага, посвећеност и чврстина. Људски квалитети на којима је напорно радио и ради практично цео живот, о чему смо раније писали.

Велико је питање да ли је могуће отићи корак даље у новој години? Да ли је могуће одиграти 88 мечева и забележити 82 победе (проценат успешности невероватних 93,2), или пак славити на 27 од 28 мечева на гренд слемовима (96,4 %), или од 41 дуела на мастерсима 39 пута (95,1 %) изаћи као победник? Ако то жели мора срушити Ролан Гарос и Сисинати, али и успети се на сам врх Олимпа, међу богове спорта.

Када се све сабере и одузме, Новак има мало простора да оствари боље резултате него у минулој сезони. Једина два места на којима би могао да бљесне су Ролан Гарос и Синсинати, пошто су то једини гренд слем и мастерс са којих му недостају трофеји. Уколико у томе успе, неће бити скептика који неће хтети да му скине капу. Али да би имао и заокружерну каријеру ту је Рио. Светска престоница добре забаве и лепих жена у 2016. организује Олимпијске игре. Златна медаља на највећем и најважнијем спортском догађају на свету је нешто посебно. Ретко које достигнуће у спорту може да се пореди са тим. Свестан је тога и Новак, носилац бронзаног одличја са ОИ у Пекингу 2008.

Поред поновног покушаја освајања Ролан Гароса и Синсинатија, као и олимпијског трона, у 2016. пред Новаком је одбрана што већег броја бодова, не би ли очувао хегемонију. Пошто је играо у прегршт финала подигавши чак 11 пехара, неће бити нимало једноставно.

Прва на мети му је турнир у Дохи који је и једини у 2015. на којем није стигао до титуле. А онда следи „стари знанац“ на најмањем континенту, Аустралијан Опен. То је уједно и гренд слем где Ноле може да ужива у великој подршци са трибина, што на остала три баш и није случај. Зато га је и освајао чак пет пута. Наравно, очекујемо и шести у 2016...

Ђоковић је први пут засео на чеону позицију још 4. јула 2011. да би га са ње 53 седмице касније истиснуо Федерер. Новак је „вратио шта је његово“ 5. новембра 2012, да би га потом са трона скинуо Надал 7. октобра 2013. Али од 1. јула 2014 свет тениса је поново под његовом чизмом. А у Нову 2016. улази са 78 везаних недеља на лидерској позицији.

А колико овај његов успех значи и за нашу земљу најбоље илуструје податак да је Србија у 2015. била најуспешнија тениска нација на свету, барем што се мушке стране рекета тиче. Наиме „ми“, а заправо Ноле и Виктор Троицки (славио у Сиднеју) подигли су чак 12 пехара, изгубивши притом само пет финала. Иза нас су остали Шпанија (10-11), Швајцарска (10-5), Француска (6-8)... Е да је тако и у осталим спортовима или сферама живота...

Било како било, на нама је да наставимо да га подржавамо и уживамо у свему што ради, то јест док траје. Јер и овој невероватној случајности званој српски супертенисер Новак Ђоковић једног дана доћи ће крај.