Анализа: 10 најбољих странаца КК Црвена звезда...

У наставку серијала представљамо иностране кошаркаше црвено-белих које памтимо.

Кошарка 03.01.2016 | 00:00

Долазак Таренса Кинзија у Звезду затресао је црвено и црно-белу Србију, што је и било очекивано, с обзиром на његов рејтинг, квалитет и чињеницу да је оставио траг у дресу Партизана пре неславног растанка с клубом из Хумске.

Као један од најбољих странаца који су играли у нашој земљи, Кинзи је стигао уз Београд уз огромну пажњу, велико незадовољство дела навијача Партизана и велика очекивања навијача Звезде. Кад 4. јануара буде дебитовао за нови клуб, стаће у дугачак ред иностраних играча који су носили црвено-бело.

Кроз историју, тај дрес облачила су комплетна "три ростера" странаца, а крајем 20. века и на клупи је у једном периоду седео амерички тренер Том Лудвиг. Редакција МОНДА определила се за десеторицу Звездиних ино-појачања који су остали најбоље упамћени, са нагласком на најбољег у историји клуба са Малог Калемегдана.

АЈЗЕА МОРИС (2001/02)

Први Американац који је ушао у срца навијачима. Стигао је после не претерано успешних Звездиних покушаја са Чарлсом Смитом, Двајтом Стјуартом, Сајмоном Хејлијем и Дејмионом Фишбеком. Чим је крочио пред црвено-беле трибине "Пионира", које су те сезоне 2001/02 биле крцате, публика га је заволела.

А, он јој је узвраћао.

Необичном техником шута, бацајући лопту практично иза главе, погађао је и погађао и био један од најбољих играча Звезде у јако турбулентној сезони. Под вођством Мирослава "Муте" Николића, био је један од најважнијих играча екипе, која је завршила сезону у четвртфиналним плеј-оф окршајима са Партизаном (0:2). У последњој утакмици у црвено-белом убацио је 23 поена.

ОБИНА ЕКЕЗИЈЕ (2002/03)

Нигеријац који је до Маика Цирбеса оставио најдубљи траг странца на Звездиним центарским позицијама.

Био је један од најважнијих адута црвено-белих у такмичарској 2002/03. Одиграо је 25 мечева и постигао 357 поена, са просеком од 15,6 поена и 7,7 скокова у АБА лиги.

Изузетно чврст, са претходним трогодишњим искуством боравка у НБА клубовима (Ванкувер, Вашингтон, Далас и Клиперси), стигао је у Звезду као огромно појачање, што је заиста и био. После боравка у Србији се кратко вратио у НБА (Атланту), а каријеру је завршио у 32. години, после наступа за Лотоматику и Динамо Москву.

Тренутно живи у Нигерији и директор је сопствене компаније, која се бави организацијом путовања од Африке до САД.

ЏЕРОД ХЕНДЕРСОН (2004/05 и 2005/06)

Први Американац који је "спојио" две сезоне у црвено-белом, иако је између прве (2004/05) и друге (2005/06) кратко боравио у Грчкој. Звезда га је вратила због сјајног утиска који је оставио у првој такмичарској години, када је био мотор тима који је испао у полуфиналима АБА лиге и домаћег првенства.

Пре доласка међу црвено-беле био је познат по коришћењу марихуане, због чега је чак три пута "падао" на допинг тесту. Иако ниједном није био позитиван док је играо у Звезди, било је познат по активном ноћном животу, неуредним одморима и припремама за утакмице, па и повраћању уочи мечева од предејања брзом храном.

И поред таквих навика и потреба, у првој сезони у црвено-белом постизао је по 17,5 поена у просеку у домаћем првенству, а против Партизана је у другој утакмици плеј-офа убацио чак 38. Следеће сезоне је са Звездом освојио Куп.

ОМАР КУК (2007/08)

Чисти разигравач који је у Звезди био и феноменалан нападач. Учинио је комплетан тим бољим, "погурао" и Тадију Драгићевића ка титули МВП-а АБА лиге и био те сезоне 2007/08 други на листи најкориснијих играча, испред Николе Пековића.

Уз 6,4 асистенције по мечу бележио је и 16,5 поена и те године скренуо на себе пажњу целог континента. До доласка у Звезду играо је за белгијски Монс, Самару и Стразбур, а потом за Уникаху, Валенсију, Армани, Лаборал, Лијетувос Ритас и то такође говори о репутацији коју је стекао у Београду.

Те сезоне био је и најбољи асистент УЛЕБ купа (6,1 по мечу).

ОМАР ТОМАС (2011/12)

Искористивши у сезони 2012/13 његов проблем са пасошем, због којег му је било забрањено да наступа у италијанској лиги, Црвена звезда довела је Томаса уместо Адама Морисона и добила свог најбољег играча те сезоне.

После периода "тражења" и адаптације на систем Светислава Пешића, искусни Томас је заблистао, носио тим у финалној борби плеј-офа са Партизаном и заслужио МВП награду финала домаћег плеј-офа. На терену је био потпуно посвећен кошарци, а ван терена активан и у хуманитарном раду, јер је као тинејџер прошао и боравак у затвору, у којем су му браћа и отац, јер служе доживотне казне.

Какав је утисак Томас оставио у Звезди показали су и покушаји црвено-белих да га врате следеће сезоне. Међутим, по одласку из Београда играо је у Русији и Италији за значајно већи новац него у Београду, па није постојала реална опција да се врати.

ДЕМАРКУС НЕЛСОН (2012-2014)

Први Американац који је (2013) продужио уговор са Звездом и за следећу годину. Једно од најпознатијих колеџ имена која су наступила у овом делу Европе, некадашњи капитен Дјука и рекордер свих калифорнијских средњих школа у броју постигнутих поена.

Стекао је у црвено-белом надимак "Адмирал" и изградио европску репутацију.

Чврсти дефанзивац, чије је одсуство у финалу плеј-офа против Партизана (због туче у дербију) јасно показало и колики је офанзивни значај имао за тим, напустио је Звезду после евролигашке сезоне 2013/14 и прешао у Панатинаикос. Ове зиме поново ће, у дресу Уникахе, играти пред Делијама.

"Можда није био најбољи, али је сигурно био најзначајнији играч Звезде у тој сезони"...

ЧАРЛС ЏЕНКИНС (2013 - 2015)

Звездин Американац чија је игра у трансу у Арени доспела и међу предлоге емисије "Утисак недеље".

Дуго ће бити упамћено како је популарно названи "Ђенка" распаметио навијаче на Новом Београду, у четвртфиналу Еврокупа против Будивељника. Том ролом, као и комплетним доприносом те сезоне (2013/14) такође је "зарадио" продужење сарадње на још једну годину, после које се овог лета преселио у Армани.

На старту прошле сезоне дуго је улазио у ритам, али је потом био јако важан за освајање свих домаћих трофеја. За две године у црвено-белом пропустио је само ЈЕДАН меч, и то против Тамиша прошле сезоне.

МАРКУС ВИЛИЈАМС (2014/15 и 2015)

Уз Таренса Кинзија најзвучније инострано име које је потписало уговор са Звездом. Ипак, иако је био познат и по сјајним играма у Шпанији и по томе што је једном практично сам победио ЦСКА у Москви, у Србији је одиграо сезону каријере.

Навијачи су га упознали у првој евролигашкој утакмици Звезде у Арени, у којој је, у дресу Локомотиве Кубањ, у дуелу са Демаркусом Нелсоном убацио 23 поена. На истом месту, у црвено-белом, годину дана касније предводио је екипу уз Бобана Марјановића до Топ 16 и завршио прву фазу Евролиге као најбољи асистент.

Његова магична партија у у Истанбулу и рекорд у асистенцијама (који је ове јесени "поништио" Стефан Јовић), као и низ од 17 узастопних поена против Партизана, учинак је који му навијачи неће заборавити и због којег је и ове јесени дочекан уз еуфорију и осликане мурале.

"М-Вилова" друга епизода у црвено-белом завршена је неславно, али га траг који је оставио у првом боравку у Звезди дефинитивно ставља у врх листе најбољих странаца у клупској историји

МАИК ЦИРБЕС (2014 -)

Друго неамеричко име на овој листи, које није значило много навијачима када је 2014. стављено у ростер тима Дејана Радоњића. До тог лета био је резервни центар Бамберга...

Међутим, у својој првој сезони у Звезди пружао је подршку Бобану Марјановићу и сјајно га одмењивао или потпуно преузимао лидерску позицију. У међувремену је јачао, стасавао и показао се као један од најбољих трансфер погодака у новијој историји клуба са Малог Калемегдана.

Памтиће се његова игра под повредом у окршајима за титулу АБА лиге и феноменална рола у финалу домаћег плеј-офа, у којем је био и најбољи играч. Управо његовим поенима, црвено-бели су "оверили" прву освојену титулу од 1998. године.

Ове сезоне наставио је у још већем стилу. Историја његових сјајних партија у дресу Звезде и даље се пише...

НАЈБОЉИ ЗВЕЗДИН СТРАНАЦ: ЏЕЈМС "СКУНИ" ПЕН! (2002/03)

Црвену звезду напустио је 2003. без трофеја, али са вероватно најдубље остављеним трагом од свих странаца.

Уз Обину Екезија чинио је ударни тандем црвено-белих у сезони великих успона, у којој су се карте за Звездине утакмице чекале и по неколико сати пред "Пиониром". Та такмичарска година црвено-белих украшена је победом над Макабијем у Тел Авиву (уз Пенових 33 поена и 8 асистенција), као и тријумфом за памћење над Цибоном у Загребу (13 п), после које је екипи приређен и дочек пред стадионом у Љутице Богдана.

Била је то сезона каријере Скунија Пена и константна демонстрација његовог знања, брзине, експлозивности...

У АБА лиги је просечно постизао 16 поена, уз четири асистенције и предводио екипу до полуфиналног пораза од Задра, тројком уз звук сирене. У домаћем првенству црвено-бели су стали у окршајима са ФМП Железником.

Репутација стечена у Звезди донела му је после београдске епизоде уговоре са (евролигашком) Цибоном, а затим и са Скаволинијем, Ефесом, Виртусом, Олимпијакосом, са којим је наступао и на Фајнал-фору Евролиге...