Драган Окука: Србија је дотакла само дно!

Некадашњи селектор младе репрезентације СЦГ Драган Окука причао је о суморном стању српског репрезентативног фудбала, зашто није постао селектор БиХ, Далеком истоку...

Фудбал 02.01.2016 | 12:40

Србија је 2015. годину годину завршила 56. мјесту ФИФА листе, најгорем у историји односно откако постоји као самостална држава.

"Орлова" послије Мундијала 2010. године у Јужној Африци није било на завршним такмичењима.

Пропустили су двије године касније шампионат Европе у Украјини и Пољској, Свјетско првенство 2014. године у Бразилу, а неће их бити ни сљедећег љета на ЕУРО 2016 у Француској.

У интервјуу за МОНДО, Окука је признао да га је више забољело то што ће селекције много лошијег реномеа од Србије играти на континтенталној смотри од чињенице да ће српски тим пропустити и треће велико такмичење.

"Репрезентација Србије неће учествовати на трећем узастопном првенству и ово је тотални потоп! Упркос проширењу броја учесника, ми не идемо, а једна Албанија, Велс или Сјеверна Ирска нађу своје мјесто на ЕП у Француској. То је невјероватно! Сваки изговор који се помиње у јавности за неуспјех је бјежање од стварности и то је најпоразније од свега што се догађа у српском фудбалу. Ми не само да смо дотакли дно, него је просто невјероватно да све то и даље трпимо", почео је причу некадашњи фудбалер невесињског и мостарског Вележа.

Према његовом мишљењу, играчи српског националног тима сносе најмању кривицу за неуспјех у посљедњим квалификацијама.

"Србија, по мојој процјени, има извандредне играче, који играју у најјачим лигама Европе. Фудбалери нису криви јер се они понашају на начин како им дозволи онај ко их води. Одговорност је на оним људима који су их водили, дакле тренерима, али и онима ко је те стручњаке поставио, дакле Фудбалском савезу Србије".

Окука је додао да у сваком тиму главну одговорност за неуспјех мора да сноси тренер односно челник клуба или националног тима.

"Ко је поставио селекторе? Стручни одбор, Томислав Караџић? На жалост све почиње од селектора, који бира најбоље играче за своју идеју фудбалске игре. Кажу, нема атмосфере на трибинима кад игра репрезентација. Па Радомир Антић је направио резултат и била је сјајна атмосфера. Сигуран сам да уколико 'орлови' побиједе на двије, три утакмице, 'Маракана' или стадион Партизана ће опет бити пуни јер резултат креира атмосферу".

Некадашњи селектор У-21 тима СЦГ је потом поставио неколико питања која постављају сви навијачи „орлова“.

"Зашто се ФСС не ухвати у коштац с проблемима, зашто олако бирају и смјењују селекторе? Зашто се олако даје шанса неким непровјереним именима да се уче на репрезентацији? То су све питања за руководство Савеза".

Рођени Херцеговац је апсолутно стао у одбрану играча, који су најчешће на удару јавности.

"Ја се не слажем да су играчи кривци јер их одлично познајем, добри су то фудбалери, али они играју онолико колико хоће, а не колико морају и колико би требао да захтијева селектор. Ми бјежимо, крив нам је дрон, крива нам је пресуда у Лозани, криво нам је ово-оно и стално тражимо алибије за неуспјехе умјесто да се суочимо са реалношћу. Ево сад већ причамо о сјајној групи квалификација за Мундијал и малтене смо већ изборили пласман у Русију. А три првенства смо пропустили и то не зато што нисмо побиједили Португал, Енглеску или Шпанију већ што нисмо успјели да надиграмо Македонију, Словенију, Естонију и сад на крају Албанију. То је оно поразно".

Такође, никад му није било јасно због чега је „скрајнут“ након што је у два меча "испрашио" Хрватску под вођством Славена Билића и постао трећи у Европи са У-21 тимом.

"Чињеница је да сам остварио успјех са младом селекцијом, али за разлику од природног пута ка А тиму, нисам добио прилику као многи други селектори, много мање успјешни од мене. Од Милана Живадиновића, Слободана Сантрача, Милована Ђорића, Мирослава Ђукића, Радована Ћурчића касније...Сви су послије младе добили А селекцију. Селектирао сам одличну генерацију, на ЕП у Португалу смо били трећи, а именован је Хавијер Клементе, који је од мог тима узео 12 играча. Природно је било да добијем шансу, као што је добио Билић на клупи А селекције Хрватске. Да сам ја изгубио у Београду или Загребу не бих се ни требао враћати на посао".

Увјерен је да је тада био "закинут".

"Да ли ће се некад опет указати шанса, не знам, али тада у то сам сигуран, морао сам да добијем прилику и то искључиво на основу резултата. Али, то су наша српска посла. Сигурно је да бих волио да једног дана постанем селектор своје земље јер је то посебна част за сваког тренера".

Окука је у својој каријери биљежио само успјехе, а један од највећих за њега је признање за тренера године у намногољуднијој земљи свијета и то у конкуренцији Марчела Липија, Мореире Пашека или Жана Тигане.

"Имао сам великих успјеха у каријери, с Бечејем сам играо у Интертото купу и Купу УЕФА, са Чукаричким сам такође двије године играо у Европи, са Обилићем сам освојио титулу, са Легијом из Варшаве сам освојио 'дуплу круну' у Пољској и то послије поста од седам година, водио сам младу селекцију и с њом био трећи у Европи, али опет у Кини сам можда доживио и најблиставије тренутке у каријери. Дошао сам у клуб Ђангсу из старе кинеске престонице Нанђи који је имао један бод послије седам мечева и на крају сезоне освојимо четврто мјесто. У другој сезони постали смо вицепрваци и освојили Суперкуп, и то у финалу добијемо Липијев тим, који је имао буџет од 200 милиона долара, а ја екипу од 10 милиона. У таквој конкуренцији да један српски тренер добије признање је стварно част и надам се да ће неко од наших стручњака то да понови у будућности".

Због свега што је остварио у Кини, постао је и први стручњак у историји који ће водити три различита кинеска клуба.

"Кинези не заборављају прошлост иако се од ње не живи већ је у овом послу увијек важна само она сљедећа утакмица".

Окука је на крају признао да је имао понуде да остане у Србији, али...

"Тражила су ме три, четири веома позната клуба, којима не желим да помињем имена, али то ме није интересовало. У Србији је толико девалвирана улога тренера, више се питају неки периферни људи, од навијача до других нефудбалских особа, него тренер. Ја од 2006. године потпуно сам градим каријеру у иностранству и без икаквих лобија корачам по Европи - од Пољске, Кипра, Бугарске, Грчке, па до Кине на Далеком истоку. Мање-више је слично у цијелој бившој Југославији јер не можете да радите без одређених лобија. Ја нисам од таквих људи. Чини се да нисам баш за џабе завршио правни факултет у 23. години", уз смијех је закључио Окука.

Политика хтјела Мешу, а не њега
С обзиром да је рођен у БиХ, послије смјене селектора Сафета Сушића, "фигурирао" је и за мјесто кормилара "змајева", али се руководство ФС БиХ одлучило за Мехмеда Баждаревића. Према његовом мишљењу то је урађено због политике.
"Био сам на разговорима са људима у ФС БиХ, који су били изузетно коректни, али сам од првог момента схватио да се политика умијешала, као уосталом свуда на Балкану. То што сам био тренер Обилића у шампионској сезони док је предсједник клуба био Жељко Ражнатовић Аркан искориштено је као алиби, да не добијем прилику. Аркан ме је отјерао кад ми је било најгоре пред утакмицу са Бајерном, био је тада веома моћан човјек и од њега 'ниси могао да одеш кад хоћеш нити да дођеш кад хоћеш'. Али то је био само изговор. Једноставно, још није сазрило вријеме да Србин сједне на клупу 'змајева'. То је поента цијеле приче. Надам се да ће политика нестати из фудбала и да ће можда за три или пет година, неки српски тренер постати селектор БиХ".
Без обзира што није добио посао, сматра да је ФС БиХ избором Мехмеда Баждаревића направио одлично рјешење.
"Меша је добар тренер, одличан човјек и БиХ сигурно није погријешила његовим именовањем. Своју тренерску класу је већ показао пласманом у бараж, али на жалост није успио против Ирске".