"Дача каже да ми нисмо заслужили, ова дјеца јесу"!

Година на истеку била је феноменална за српски спорт, медаље и успеси низали су се готово сваког месеца – како у индивидуалним, тако и у тимским спортовима. Кључни изазови за ватерполо репрезентацију Србије следе у години која је пред нама, када ће покушати да стигну до толико жељеног злата на Олимпијским играма.

Остали спортови 02.01.2016 | 09:40

Наравно, међу онима који су нас неизмерно обрадовали били су и наши ватерполисти, наставивши да раде оно по чему су јединствени у свету – да освајају медаље, трофеје и велика такмичења у континуитету, што успешно чине готово две деценије.

Најпре су у јуну, у свом стилу, доминантно освојили девету златну медаљу у Светској лиги, забележивши свих шест победа, уз сигурну партију у великом финалу у Бергаму против селекције Хрватске – 9:6.

Непуна два месеца касније, на ред је дошло Светско првенство у Казању и пети наслов владара планете – другу од када је наша домовина стекла независност. После новог доминантног наступа у групи и пет тријумфа, укључујући оне у нокаут фази, заказали су нови дуел са Хрватима. Овога пута били су још убедљивији и доминантнији – 11:4.

Ипак, кључни изазови за момке Дејана Савића следе у години која је пред нама, када ће покушати да стигну до толико жељеног злата на Олимпијским играма у Рију, али и покушати да одбране европску круну на континеталном шампионату, које је на програму у београдског Арени од 10. до 23. јануара.

Управо је селектор 'Делфина' у разговору за нашу кућу открио на који начин покушати да стигну до 'светог грала', као и шта је то што их издваја у односу на славне претходнике.

“Ми имамо озбиљан континуитет освајања медаља од 2000. године, остварујемо изузетне резултате на репрезентативном плану, с тим што су успехе националног тима пратили и успеси на клупском нивоу. С друге стране, репрезентација је наставила да одржава тај континуитет, док су клубови претрпели доста пораза. Крајње је поражавајуће стање у ком нам се клубови налазе и питање је докле то тако може да траје. Јер, као што сами знамо, управо су клубови ти који одржавају, односно стварају играче за репрезентацију, па је, у оваквим околностима, само питање дана када ће и репрезентација почети да трпи. Опет, сви смо свесни чињенице да живимо у изузетно тешким временима, али и поред помоћи државе, која се труди да помогне свим савезима и пружа добре буџете, потребна нам је категоризација на клупском плану. Сматрам да је тако нешто потребно, не само за спас ватерполо, већ српског спорта уопштено. На тај начин могу да се створе изузетни услови за одређене тимске спортове – пре свега одбојку, кошарку, ватерполо, рукомет – а примери за тако нешто виде се кроз атлетику, рвање, стрељаштво, кајак, веслање... Категоризација може доста тога да промени“, почео је Савић причу за Б92.

Савићева генерација освојила је готово све што се у ватерполу може освојити, али не и оно највредније злато – олимпијско злато – иако су оба пута били веома близу. Пре више од деценије, у Атини су их у финалу зауставили вечити ривали Мађари, док су четири године касније у Пекингу кобни у полуфиналу биле Сједињене Америчке Државе.

Ипак, селектор сматра да прошлост не може да поремети његове ученике, као и верује да је, уз додатни напор, зацртани циљ могућ.

“Не, ниједног тренутка... Ови момци имају изузетан квалитет у играчком смислу, а оно што их краси јесте та чувена њихова атмосфера и то је оно што их разликује од претходних генерација. Надам се да ће их то разликовати и од неких нових јер то љубоморно чувају, а и у тим стварима су прваци света. С друге стране, што се тиче Атине 2004. и Пекинга четири године касније, има једна занимљива изјава Данила Даче Икодиновића који је рекао: 'Како се цела ситуација одвијала и кретала – нисмо ни заслужили'. Али сигурно да ова генерација заслужује, како својим понашањем, радом и резултатима – тако и, пре свега, због изузетне харизме и атмосфере. Сходно томе, сигуран сам да, уз додатни напор, можемо да дођемо до тог циља, сна...“, каже прослављени репрезентативац.

“Ми се као тим ’понашамо’ према трогодишњем плану, нормално је да су крајњи циљ Олимпијске игре и освајане медаље у Рију, али није да нема времена за радост, већ ми размишљамо нешто другачије. Једноставно, подређени смо том циљу, али када остваримо резултат и успех славље траје ту ноћ, а већ сутрадан се окрећемо подређени својим даљим циљевима. Не размишљамо тако само стручни штаб и ја, већ и играчи“, јасан је селектор.

Селектор управо у тим болним пролазима проналази мотивацију, истакавши да ће екипа учинити све што је у њеној моћи да се они не понове.

“Нажалост, кроз моју каријеру, поготово сада тренерску, ја сам такав тип – тип који више памти поразе него победе. Али, баш због тога што боле, а с друге стране јер се и види где смо грешили, трудићемо да се то више не понови. О свему томе смо и причали на састанку пред старт нове сезоне, са циљем да приступ мора тотално да буде другачији, пре свега у психолошком смислу, а сматрам да је то један корак ка остварењу циља, али опет, с друге стране, све је другачије у односу на наше претходнике, када су се спремали за Олимпијске игре“, закључио је разговор за Б92 Дејан Савић.