Тужилаштво више него вриједно за крај 2015.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против седам лица осумњичених за ратне злочине на подручју Санског Моста.

Оптужница је подигнута против Драге Предојевића, Ранка /Васе/ Дошеновића, Ранка /Милоша/ Дошеновића, Драгутина Вукша, Бошка Ћургуза, Симе Ћургуза и Мирослава Ранића.

Оптужница их терети да су, у својству припадника Војске и МУП-а Републике Српске, у јулу 1992. године на подручју Санског Моста, поступали супротно одредбама међународног хуманитарног права и женевских конвенција, тако што су починили ратне злочине над бошњачким цивилима.

Њих терете да су злостављали бошњачке цивиле у мјесту званом Кисак.

У оптужници се наводи да су лично наносили тешке физичке повреде жртвама које су оставиле трајне посљедице и физичка оштећења.

Оптужница је прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.

- Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Миленка Карлице /52/ због ратног злочина над бошњачким цивилима на подручју Новог Града.

Он је оптужен да је од маја до септембра 1992. године починио ратни злочин над лицима бошњачке националности из засеока Екићи и Алићи.

Према оптужници, Карлица је заједно са групом припадника војних формација одговоран за убиство више цивила бошњачке националности на подручју села Масловаре, у Алићима и Екићима у јуну 1992. године.

Карлица се терети и да је наредио стријељање више од 20 цивила бошњачке националности, након чега су њихова тијела затрпана земљом на подручју насеља Урије.

Ексхумацијом гробнице, пронађено је и идентификовано шест тијела убијених цивила бошњачке националности, док нека тијела никад нису пронађена. Према прикупљеним доказима, већина тијела убијених током 1996. године је ископана, одвезена на ушће ријека Јапре и Сане, гдје су тијела бачена, а од којих су до сада пронађена и идентификована три.

Оптужени се терети да је починио кривично дјело злочин против човјечности, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

Оптужница је прослијеђена Суду БиХ.

- Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Милана Нинковића, Борислава Паравца, Андрије Бјелошевића и Милана Савића за ратне злочине почињене на подручју Добоја и Теслића.

Нинковић је био члан Кризног штаба Српске општине Добој, Паравац предсједник Кризног штаба Српске општине Добој, Бјелошевић начелник Центра станице безбједности /ЦСБ/ Добој и члан Кризног штаба, а Савић замјеник начелника ЦСБ-а.

Према наводима оптужнице, они се терете да су од маја 1992. до краја 1993. године, заједно са војним, полицијским и паравојним формацијама под контролом структура тадашње Српске аутономне области Сјеверна Босна у Добоју, учествовали у нападу и прогону више хиљада цивилног становништва бошњачке и хрватске националности на подручју Добоја и Теслића.

Они се терете за организоване нападе војске, полиције и паравојних формација на насеља, села и мјеста приликом којих су цивили убијани, заробљавани и одвођени у логоре на више локација на подручју Добоја.

У оптужници се наводи да је током прогона убијено више стотина лица, саопштено је из Тужилаштва БиХ.

Оптужени се терете и за уништавање већег броја вјерских и културних објеката на подручју Добоја, Теслића и околине, који су служили вјерским потребама становништва бошњачке и хрватске националности и били заштићени споменици културне баштине на том подручју.

Подигнута оптужница је предмет "категорије два", у којем је истрага започета у Тужилаштву Хашког трибунала, након чега је прослијеђен на процесуирање Тужилаштву БиХ.

Тужилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ, је заједно са истражиоцима и сарадницима, провео темељну истрагу и прикупљање доказа, након чега је подигнута најопсежнија оптужница за ратне злочине на подручју Добоја и Теслића.

Тужилаштво БиХ ће кривицу и одговорност оптужених доказивати позивањем 214 свједока и стручних вјештака, а уз оптужницу је приложено више стотина материјалних доказа, наводи се у саопштењу Тужилаштва.

- Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Здравка Маринића /56/ због ратних злочина над српским цивилима на подручју Брода.

Он се терети да је од друге половине марта до јула 1992. године, као командант војне полиције 101. бригаде ХВО-а у Броду, надлежан за логоре и затвореничке објекте формиране у згради Станице полиције, у просторијама управне зграде на фудбалском стадиону ФК "Полет" и у просторијама складишта Робне куће Београд "Тулек" кршио правила међународног хуманитарног права и женевских конвенција.

Маринић је, према оптужници, наређивао и подстрекавао незаконито затварање цивила, убијања, као и физичко и психичко злостављање затворених цивила.

У оптужници се наводи да су жртве мучене, злостављане и премлаћиване, па је убијено или је од посљедица премлаћивања преминуло више затвореника, а неки од затвореника одведени су на принудни рад након чега им се губи сваки траг, да би након рата жртве биле пронађене и ексхумиране.

Оптужени се терети да је сам и са другим припадницима ХВО-а учествовао у мучењима, злостављањима и премлаћивањима затвореника српске националности, који су тучени и злостављани на нарочито суров начин, као и да није учинио ништа како би спријечио или казнио починиоце ових злочина.

Оптужница је прослијеђена на потврђивање Суду БиХ.

- Тужилаштво Брчко дистрикта подигло је оптужницу, а Основни суд је потврдио, против Мирсада Ахметбашића /60/ због основане сумње да је средином 1992. године на подручју предратне општине Брчко починио ратне злочине против цивилног становништва и ратних заробљеника.

Оптужница Ахметбашића терети да је као припадник 108. бригаде Хрватског вијећа одбране /ХВО/ у више наврата сам или као саучесник, психички и физички злостављао затворене цивиле и војна лица српске националности која је обезбјеђивао као стражар у кругу бившег шумског газдинства "Окрајци" код Брчког.

"Сагласно укупним резултатима истраге Тужилаштво дистрикта утврдило је да постоји основана сумња да је оптужени починио кривична дјела ратног злочина против цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника", изјавио је новинарима секретар брчанског Тужилаштва Самир Бегановић.

Он је додао да је, у складу са таквом оцјеном, Тужилаштво подигло оптужницу против њега.

Основни суд дистрикта Брчко прихватио је све тачке оптужнице потврђујући је у цијелости.

- Суд БиХ потврдио је оптужницу која Срећка Аћимовића терети за ратне злочине почињене 1995. године на ширем подручју Зворника.

У оптужници се наводи да је Аћимовић, у својству команданта Другог батаљона Зворничке бригаде Војске Републике Српске, од 14. до 16. јула 1995. године, свјесно учествовао у затварању, убијању и закопавању војно способних Бошњака из сребреничке енклаве.

Аћимовић је оптужен и да је учествовао у присилном премјештању жена, дјеце и старих лица из енклаве, саопштено је из Суда БиХ.

Суд је Аћимовићу укинуо притвор и одредио мјере којима му се забрањује напуштање боравишта, путовања, састајања са одређеним лицима, те наложио обавезно јављање надлежном органу два пута седмично.

Изречене мјере забране могу трајати док за тим постоји потреба, односно до другачије одлуке Суда, а контрола оправданости биће вршена свака два мјесеца.

Уколико оптужени прекрши изречене мјере забране, може му се одредити мјера притвора.

Аћимовића су 30. новембра, према наредби Тужилаштва БиХ, ухапсили припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ због сумње да је 1995. године починио ратни злочин на ширем подручју Зворника.

Извор: Агенције