Обрадовић из Образа и момци са шубарама испред Вишег суда

Пред Вишим судом у Београду, где је настављен поступак за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Драже Михаиловића, данас се окупила неколицина особа са шубарама с кокардама, међу којима је и лидер "Образа" Младен Обрадовић.

Република Српска 22.11.2012 | 04:56 Пред Вишим судом у Београду, где је настављен поступак за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Драже Михаиловића, данас се окупила неколицина особа са шубарама с кокардама, међу којима је и лидер "Образа" Младен Обрадовић.Испред суда, према речима извештача Тањуга, нису присутне припаднице покрета Жене у црном које су до сада углавном присуствовале том судском процесу. Први основни суд у Београду прогласио је прошле седмице Михаиловића мртвим после готово 60 година, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године. Међутим, подносиоци захтева за рехабилитацију и утврђивање смрти нису задовољни том одлуком јер доводе у сумњу чињеницу да је стрељан 17. јула 1946. године, и изјавили су жалбу. Судско решење о проглашењу Михаиловића мртвим је неопходно, јер без доказа о смрти, Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, јер не постоји ниједан званичан доказ о његовој смрти, односно званичних података о томе где је и кад је погубљен и сахрањен. Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други. Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење, тврде предлагачи. Државна комисија је раније утврдла да је Михајловић два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године, стрељан као државни непријатељ "број један" на Ади Циганлији, али је суд као датум његове смрти одредио 31. јул 1946. године.