Промјена спавања викендом има посљедице по здравље

Према најновијем истраживању, промена рутине спавања, као касни одлазак у кревет током викенда и рано буђење у понедељак да би ушли натраг у колотечину, повезани су са факторима ризика који воде дијабетесу и срчаним болестима.

Здравље 28.12.2015 | 09:30

Стручњаци за спавање ово зову социјални џет лег. Промена времена одласка на спавање и буђење следећег јутра на нерадан дан, изазива тело да мисли да путује кроз временске зоне током викенда, објашњава Роналд Червин, председник Америчке академије за спавање, и професор на Универзитету у Мичигену. Студија на људима од 30 до 54 године који су иначе здрави и раде током дана, пратила је њихове обичаје одласка у кревет током 7 дана.

Током нерадних дана 85 одсто учесника посматрања ишло је у кревет касно и будило се касно. Што је већа била разлика времена одласка у кревет и времена буђења, то је већи био социјални џет лег и проблематичнији су били фактори дијабетеса и срчаних болести. Код посматране групе забележен је нижи добри ХДЛ холестерол, виши триглицериди, већа резистенција на инсулин, више телесних масти.

Научници изоловали ефекте социјалног џет лега од осталих фактора

По први пут научници су изоловали ефекте социјалног џет лега од других фактора који прате остајање будним до касно у ноћ, као пушење, пијење плус недостатак вежбања и депресија. Типичног радног дана лежете око 10 и 30, а устајете у 6 и 30. Средња тачка спавања је око 2 и 30 ујутро. Суботом, на пример, не идете на спавање пре поноћи и будите се око 8 па је средња тачка спавања 4 ујутро. Разлика између ових средњих тачака спавања је 90 минута и то је социјални џет лег.

Поремећај ритма спавања резултује слабијим квалитетом сна

Код оптималног здравља, наш унутрашњи сат, за спавање, метаболизам и активности је усклађен. Стално мењање времена одласка у кревет збуњује тело и мозак, што је један од разлога проблема са здрављем. О социјалном џет легу не зна се још много, али спавање је изузетно важно за здравље.

Не само да нам треба одређена количина сна него нам треба и одлазак на спавање у право време. Наш је мозак трениран да заспи у одређено време. Поремећај ритма резултује слабијим квалитетом сна. Спавање у време када је мозак истрениран да буде будан није тако ефикасно и тело се не опорави довољно.

Б 92