Promjena spavanja vikendom ima posljedice po zdravlje

Prema najnovijem istraživanju, promena rutine spavanja, kao kasni odlazak u krevet tokom vikenda i rano buđenje u ponedeljak da bi ušli natrag u kolotečinu, povezani su sa faktorima rizika koji vode dijabetesu i srčanim bolestima.

Zdravlje 28.12.2015 | 09:30

Stručnjaci za spavanje ovo zovu socijalni džet leg. Promena vremena odlaska na spavanje i buđenje sledećeg jutra na neradan dan, izaziva telo da misli da putuje kroz vremenske zone tokom vikenda, objašnjava Ronald Červin, predsednik Američke akademije za spavanje, i profesor na Univerzitetu u Mičigenu. Studija na ljudima od 30 do 54 godine koji su inače zdravi i rade tokom dana, pratila je njihove običaje odlaska u krevet tokom 7 dana.

Tokom neradnih dana 85 odsto učesnika posmatranja išlo je u krevet kasno i budilo se kasno. Što je veća bila razlika vremena odlaska u krevet i vremena buđenja, to je veći bio socijalni džet leg i problematičniji su bili faktori dijabetesa i srčanih bolesti. Kod posmatrane grupe zabeležen je niži dobri HDL holesterol, viši trigliceridi, veća rezistencija na insulin, više telesnih masti.

Naučnici izolovali efekte socijalnog džet lega od ostalih faktora

Po prvi put naučnici su izolovali efekte socijalnog džet lega od drugih faktora koji prate ostajanje budnim do kasno u noć, kao pušenje, pijenje plus nedostatak vežbanja i depresija. Tipičnog radnog dana ležete oko 10 i 30, a ustajete u 6 i 30. Srednja tačka spavanja je oko 2 i 30 ujutro. Subotom, na primer, ne idete na spavanje pre ponoći i budite se oko 8 pa je srednja tačka spavanja 4 ujutro. Razlika između ovih srednjih tačaka spavanja je 90 minuta i to je socijalni džet leg.

Poremećaj ritma spavanja rezultuje slabijim kvalitetom sna

Kod optimalnog zdravlja, naš unutrašnji sat, za spavanje, metabolizam i aktivnosti je usklađen. Stalno menjanje vremena odlaska u krevet zbunjuje telo i mozak, što je jedan od razloga problema sa zdravljem. O socijalnom džet legu ne zna se još mnogo, ali spavanje je izuzetno važno za zdravlje.

Ne samo da nam treba određena količina sna nego nam treba i odlazak na spavanje u pravo vreme. Naš je mozak treniran da zaspi u određeno vreme. Poremećaj ritma rezultuje slabijim kvalitetom sna. Spavanje u vreme kada je mozak istreniran da bude budan nije tako efikasno i telo se ne oporavi dovoljno.

B 92