"Зелени фонд" шанса и за Босну и Херцеговину

Париски самит о климатским промјенама у перспективи, поред спаса за све гору климу планете, Босни и Херцеговини може донијети и средства за развој постројења еколошки чисте и обновљиве енергије, а самим тим и пријеко потребна нова радна мјеста.

Босна и Херцеговина 27.12.2015 | 20:03

"Сад испред БиХ предстоје преговори с међународном заједницом, како бисмо добили одређена средства из 'зеленог фонда'.

Одатле ће бити подијељено око 250 милиона долара претежно мање развијеним земљама, како би их уложили у технологију, окренули се зеленој привреди и на тај начин развили привреду, повећали буџете, отворили нова радна мјеста, а у исто вријеме смањили емисију гасова и индекс загађења", каже Горан Трбић, декан Природно-математичког факултета из Бањалуке, који је у име БиХ недавно учествовао на самиту о климатским промјенама.

Трбић наводи забрињавајући податак да ће се до 2030. године повећање емисије угљен-диоксида (Цо2) попети за 20 одсто.

"Уколико нам дође помоћ међународне заједнице у трансфер технологије, ми бисмо онда успјели у том периоду да извршимо смањење од 23 одсто, што би у коначници било смањење од три одсто, што је сасвим довољно. Нажалост, уколико не буде било помоћи, очекује нас већ поменуто повећање, а од отварања нових радних мјеста нема ништа", казао је Трбић.

Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, рекао је да се ради о залогу и највећем потенцијалу за будућност.

"Оно што ћемо урадити у наредном периоду је да ћемо заједно с Привредном комором Србије, која је већ направила неке кораке, идентификовати предузећа у РС која би могла учествовати у таквим пројектима и припремати их за рад", казао је Благојевић.

Можда и најпозитивнија ствар послије париског самита је то што су све учеснице, њих 196 потписница конвенције плус земље Европске уније, пристале да потпишу уговор и обавежу се на смањење емисије гасова.

Међутим, споразум ступа на снагу 2020. године, а у споразуму нису одређене никакве казнене одредбе уколико поједина земља не би поштовала обећано.

"Споразум је тако направљен да су све земље свијета направиле неко своје пројектовано смањење. За 2018. годину је планирано да се свака земља провјери и да се види да ли обећано смањење иде по плану", рекао је Трбић.

Сматра како се ради о политички прејаком споразуму, али да у суштини све зависи од највећих загађивача.

"Чињеница је да ће чланице ЕУ испунити оно што су обећале, али све нас брину највећи загађивачи - Кина, Америка, Индија и други, уколико они не испуне обећано, нажалост, неће бити неког великог помака", рекао је он.

Извор: НН