Блог Тихомира Глигорића: Ненадања

Када сам писао текст „А гдје си Ненаде Стевандићу ратовао ти?“ ниједном ријечју нисам вријеђао, нити износио неистине. У то су се, уосталом, лако могли увјерити сви који су га прочитали. Највећи број коментара управо је показао да су готово сви схватили „шта је писац хтио да каже“. Схватили су сви, само није Ненад Стевандић. Није ни желио да схвати, јер просто није имао одговор на једноставно питање које сам му поставио.

Ненад Стевандић, за разлику од мене, може да одговори путем Независних новина (у којима за мене има мјеста само у црној хроници). Управо у тим новинама, умјесто конкретног одговора на моје питање, Стевандић је неувјерљиво покушао да ме прикаже као „Додиковог или Бакировог потрчка“. И управо то и јесте најгора и најжалоснија матрица по којој функционишу Ненад и Ненаду слични. Ако се неко, не дај Боже, дрзне да им постави конкретно питање које им се не допада, биће проглашен издајником, чанколизом или вазалом.

Свашта је рекао Ненад у том интервјуу. Само није одговорио на моје питање које му се није допало. А можда би му било боље да је одговорио, јер га ја послије тога више ништа не бих питао. Али Ненад не би био Ненад када би искрено, јасно и гласно одговорио на јасно и прецизно постављено питање. Овако је својим жалосним и демагошким етикетирањем, само отворио нова питања.

Објавио је Ненад на свом тwитер профилу и фотографију посвете написане мојом руком, на мојој књизи коју сам, између осталих, поклонио и Ненаду. Да не буде забуне, књигу "НЕПРАВДА - правосудним путевима и странпутицама Босне и Херцеговине" сам заиста, од срца поклонио и Ненаду. Разлика измедју Ненада и других којима сам такође поклонио ту књигу је у томе што је Ненад прочитао само посвету. Да је којим случајем прочитао бар једно поглавље, знао би зашто мене не може звати ничијим потрчком, а најмање Додиковим и Бакировим.

Знао би Ненад да они који се читав живот боре против криминала, неправде, разноразних подметања и лажи, не могу бити ничија потрчкала. Да је мени било до тога о чему Ненад прича, ја бих и данас био „власт“, али и слуга криминализованог режима. Данас, када разноразне слуге режима тај исти режим назива „папцима“, понајмање папци имају право да друге етикетирају.

Познато је да Ненад мијења предсједника Народне скупштине РС кад год власт ставља неку шкакљиву и за њих важну тачку на дневни ред. Тада сви посланици опозиције напуштају салу, а Ненад задовољно трља руке, јер они који сједе у полупразној сали не постављају неугодна питања. И све глатко прође.

Данас је сам Ненад тачка на дневном реду Скупштине, али ће опозиција бити у својим клупама. Бојим се да се Ненад нема чему надати. А док је таквих Ненада на најважнијим функцијама у држави, нема наде, на жалост, ни за све нас скупа.

Блог Тихомира Глигорића