Blog Tihomira Gligorića: Nenadanja

Kada sam pisao tekst „A gdje si Nenade Stevandiću ratovao ti?“ nijednom riječju nisam vrijeđao, niti iznosio neistine. U to su se, uostalom, lako mogli uvjeriti svi koji su ga pročitali. Najveći broj komentara upravo je pokazao da su gotovo svi shvatili „šta je pisac htio da kaže“. Shvatili su svi, samo nije Nenad Stevandić. Nije ni želio da shvati, jer prosto nije imao odgovor na jednostavno pitanje koje sam mu postavio.

Nenad Stevandić, za razliku od mene, može da odgovori putem Nezavisnih novina (u kojima za mene ima mjesta samo u crnoj hronici). Upravo u tim novinama, umjesto konkretnog odgovora na moje pitanje, Stevandić je neuvjerljivo pokušao da me prikaže kao „Dodikovog ili Bakirovog potrčka“. I upravo to i jeste najgora i najžalosnija matrica po kojoj funkcionišu Nenad i Nenadu slični. Ako se neko, ne daj Bože, drzne da im postavi konkretno pitanje koje im se ne dopada, biće proglašen izdajnikom, čankolizom ili vazalom.

Svašta je rekao Nenad u tom intervjuu. Samo nije odgovorio na moje pitanje koje mu se nije dopalo. A možda bi mu bilo bolje da je odgovorio, jer ga ja poslije toga više ništa ne bih pitao. Ali Nenad ne bi bio Nenad kada bi iskreno, jasno i glasno odgovorio na jasno i precizno postavljeno pitanje. Ovako je svojim žalosnim i demagoškim etiketiranjem, samo otvorio nova pitanja.

Objavio je Nenad na svom twiter profilu i fotografiju posvete napisane mojom rukom, na mojoj knjizi koju sam, između ostalih, poklonio i Nenadu. Da ne bude zabune, knjigu "NEPRAVDA - pravosudnim putevima i stranputicama Bosne i Hercegovine" sam zaista, od srca poklonio i Nenadu. Razlika izmedju Nenada i drugih kojima sam takođe poklonio tu knjigu je u tome što je Nenad pročitao samo posvetu. Da je kojim slučajem pročitao bar jedno poglavlje, znao bi zašto mene ne može zvati ničijim potrčkom, a najmanje Dodikovim i Bakirovim.

Znao bi Nenad da oni koji se čitav život bore protiv kriminala, nepravde, raznoraznih podmetanja i laži, ne mogu biti ničija potrčkala. Da je meni bilo do toga o čemu Nenad priča, ja bih i danas bio „vlast“, ali i sluga kriminalizovanog režima. Danas, kada raznorazne sluge režima taj isti režim naziva „papcima“, ponajmanje papci imaju pravo da druge etiketiraju.

Poznato je da Nenad mijenja predsjednika Narodne skupštine RS kad god vlast stavlja neku škakljivu i za njih važnu tačku na dnevni red. Tada svi poslanici opozicije napuštaju salu, a Nenad zadovoljno trlja ruke, jer oni koji sjede u polupraznoj sali ne postavljaju neugodna pitanja. I sve glatko prođe.

Danas je sam Nenad tačka na dnevnom redu Skupštine, ali će opozicija biti u svojim klupama. Bojim se da se Nenad nema čemu nadati. A dok je takvih Nenada na najvažnijim funkcijama u državi, nema nade, na žalost, ni za sve nas skupa.

Blog Tihomira Gligorića