Живот на селу је бољи од сваке дискотеке

Док већина његових вршњака забаву тражи у кафићима и дискотекама, двадесетогодишњи Дејан Митрић својим вриједним рукама изградио је малу фарму на селу Чуклић, општина Шипово, а планира да још шири имање.

Србија 20.12.2015 | 19:58

Овај вриједни младић, након завршетка средње школе, вратио се из Шипова на дједово имање и ту одлучио да живи, а због љубави према селу и пољопривреди ништа му није тешко, па ни то да свако јутро устаје у пет сати како би нахранио животиње и спремио око 50 литара млијека за мљекара.

Према ријечима његових родитеља, још од малих ногу Дејан је волио живот на селу и показивао је велику склоност ка раду и обавезама, те огромну љубав према животињама, због чега му је још као првачићу почетак школе и одлазак у град веома тешко падао.

"Од када сам проходао одлазио сам с дједом у шталу на породичном имању и обављао шта сам могао и ништа ми није било тешко. Како сам растао набављао сам разне животиње: коке, патке, гуске, ћурке, препелице, а кад је дошло вријеме да одемо у град, био сам веома тужан", прича нам овај младић.

Како је растао љубав према селу и животињама је била све већа, а већ у основној школи знао је да ће се након школовања поново вратити на село и посветити се сточарству.

"Никад нисам волио град и једва сам чекао да дође викенд или зимски распуст да одем на село. Понекад се и сам питам да ли је у реду то што сви моји вршњаци излазе у град док ја никад нисам изашао у неку дискотеку, али та жеља за сеоским животом јача је од мене и срећан сам што могу да радим и што имам то дједово имање", истиче он.

Одмах послије матуре Дејан је отишао да живи код дједа на село Чуклић и вриједно почео радити на градњи своје фарме.

Прво је, како каже, подигао кредит и купио трактор, а на фарми тренутно држи седам крава и бика, троје телади и двије прасице, а ускоро планира да купи и 120 оваца.

"Дјед ми је поклонио један гај гдје сам цијело љето послије матуре извлачио шуму, а те трупце сам трампио за четири краве. Сад их имам седам и бавим се производњом млијека. Регистровао сам пољопривредно газдинство које ускоро планирам проширити", прича Дејан.

На селу се, каже, може добро живјети, а онај ко хоће да ради може да заради много више него у граду.

"Гарантујем свима да се на селу боље живи него у граду. Ја то својим примјером могу и доказати јер чак и сада имам солидна примања. Мислим да је у стоци велики профит, а улагање у животиње је као улагање у банку која никад неће пропасти", прича овај двадесетогодишњак.

Дејан је недавно подигао кредит за набавку оваца јер планира да се бави и овчарством, а план му је, како каже, да набави и још десет крава за производњу млијека и десет за производњу меса.

"У град, искрено, не планирам никад да се вратим. Неки ми кажу да се тако никад нећу оженити, али ја имам свој циљ, па макар и сам. Дјевојка која ме буде хтјела биће спремна да са мном живи на селу", каже одлучни Дејан.

Његова мајка Милена испричала нам је да је он још од малих ногу желио да се врати селу и увијек је волио да ради физичке послове.

"Он је имао необично велику жељу за радом на селу, а сада потпуно све ради сам. Понекад му нешто помогнем, одем па му скувам и очистим кућу, или љети му мало помогнемо око сијена, али он све углавном обавља без ичије помоћи", прича мајка Милена, која са супругом живи у Шипову.

Према њеним ријечима, није јој било пријатно чути да он тако млад жели да се осамостали и то на селу, али временом су прихватили његову одлуку и сада га подржавају.

"Није ми било свеједно кад је отишао на село, али кад видим каква су времена, како омладина данас живи и шта се све дешава, срећна сам у једну руку што је изабрао село и неки здрав и нормалан живот", каже мајка Милена.

Потребна помоћ надлежних

У Удружењу пољопривредника "Сточар" из Бијељине кажу да је у посљедње вријеме видљив помак у томе да се млади опредјељују за повратак на село, па чак и они са факултетском дипломом, међутим да им држава не помаже довољно у томе.

"Млади не могу да се запосле у граду и све више њих би се радо вратило на село кад би држава имала довољно разумијевања за њих и радила више на пројектима који подстичу младе да се баве сточарством, производњом меса или млијека. Држава не улаже довољно у сточарство, а сточари, поготово млади, никако не могу опстати без њене помоћи и заштите", каже Остоја Николић, предсједник овог удружења.

Извор: Независне