Предраг Пажин: Партизаново је прољеће!

Некадашњи дефанзивац црно-бијелих и репрезентативац Бугарске за наш портал евоцирао успомене из Партизана, загребачког "Максимира", али и напоменуо да ће тим из Хумске на прољеће показати праву слику у Суперлиги Србије.

Фудбал 19.12.2015 | 12:40
Предраг Пажин: Партизаново је прољеће!

Предраг Пажин је рођени Херцеговац, Невесињац, Србин, "партизановац" и Бугарин, који је штошта прошао у играчкој каријери, али му је најдражи дио његовог фудбалског пута везан за Београд и Партизан.

"У Партизану сам провео 4,5 године, с црно-бијелима сам два пута био шампион државе, три пута побједник Купа Југославије. Кад помислим на Партизан, то је оно чега се сјећам, а о негативностима не мислим јер их је било врло мало", почео је Пажин причу за наш портал.

Као и све љубитеље црно-бијелих боја, погодила га је елиминација Партизана из Лиге Европе иако је београдски клуб практично закорачио у "европско прољеће", али је гол Аугзбурга у 90. минуту угасио те наде.

Најватренији навијачи су као највећег кривца означили "одлазећу" Управу, јавност је с друге стране "пикирала" тренера Љубинка Друловића, а капитен Саша Илић жестоко "критиковао" Партизанову "дјецу"... Међутим, Пажин је одговорност за неуспјех "равномјерно" распоредио.

"Нема појединачне одговорности у тимском спорту. Сви су кривци! У фудбалу је тако, појединац у клубу није важан већ цијели клуб. Није у реду да се оптужује само тренер Друловић, само играчи или само руководство. Сви треба да поднесу да су дијелом криви за неуспјех", додао је Пажин.

Осим испадања из Лиге Европе, која је могла да "спаси" сезону црно-бијелих, Партизан је вјероватно одиграо најгору јесен у историји српског првенства пошто једино захваљујући промјени система такмичења, Црвена звезда није већ постала шампион.

"Не знам шта се дешава са играма у домаћем шампионату, не памтим да се овако нешто дешавало у Партизану бар у новијој историји, али надам се и увјерен сам да ће се на прољеће црно-бијели пробудити и показати своју праву слику".

На помен највећег ривала, Пажин се потом присјетио својих искустава са "вјечитих" дербија.

"Одиграо сам негдје око 15 'вјечитих' дербија и против Црвене звезде имам позитиван скор. Изгубио сам само четири утакмице, а у једном од дербија, мислим 103. по реду на 'Маракани' постигао сам гол за изједначење", уз осмијех је истакао Пажин сјећајући се меча одиграног 10. марта 1996.године. Тада је Звезда водила голом Небојше Крупниковића из пенала, а послије Пажиновог поготка, Партизан је преокренуо и на крају славио резултатом 2:3.

Већина љубитеља фудбала из Невесиња, одакле је родом Пажин, ватрени су навијачи Црвене звезде, чак постоји и организована група "Делија" која посјећује практично све мечеве црвено-бијелих и у Београду и на гостовањима, па нас је занимало да ли је и Пажин међу њима.

"Не, не желим да се неко увриједи, али нисам био навијач Звезде. Такође, у свом Невесињу никад нисам имао неке проблеме због чињенице да сам играо у Партизану. Чак је покојни Горан Ивковић-Кусац (вођа Делија из Херцеговине) често долазио код мене у Београд, гледао наше тренинге".

НИСАМ СЕ ПЛАШИО НА "МАКСИМИРУ"

Пажин је такође био учесник историјске реванш утакмице првог кола квалификација за Лигу шампиона против загребачког Динама (5:0) одиграног 30. јула 1997. године у "ужареној" атмосфери максимирског стадиона.

"Било ми је ужасно тешко да гледам утакмицу са клупе, играо сам у првом сусрету у Београду (1:0) и имао сам велику жељу да заиграм и у реваншу. На жалост нисам добио прилику. Сјећам се да је била права фудбалска атмосфера, пун стадион 'Максимир', али страха није било. Барем, са моје стране".

Из српске престонице га је фудбалски пут одвео у Левски из Софије, гдје је послије само једне полусезоне позван у национални тим Бугарске, који је убрзо и прихватио.

"Играо сам за СР Југославију у незваничним утакмицама и кад је послије трансфера у Бугарску услиједио позив да заиграм за њихову селекцију, отпутовао сам у Београд да разговарам са тадашњим челницима Савеза. Питао сам их да ли рачунају на мене у будућности, а када сам добио одговор да не могу гарантовати да ћу бити позиван у 'плаве', вратио сам се у Бугарску и прихватио позив ФС Бугарске, добио држављанство и започео да играм".

С обзиром да је СР Југославија посљедњи пут на Европском првенству наступала 2000. године у Холандији и Белгији, Пажин је свјестан да је уз Златомира Загорчића и Зорана Јанковића, један од посљедњих српских фудбалера који је наступао на шампионатима "Старог континента".

"Знам за то. Послије ЕУРО 2004 у Португалу опростио сам се од репрезентације Бугарске, Јанковић је играо још један циклус квалификација, и кад смо ми престали да играмо све је било другачије. До данас Бугари не могу да се квалификују ни на једно велико такмичење, било Свјетско или Европско првенство".

По окончању играчке каријере у којој је осим Партизана и Левског наступао за Коцаелиспор, Спартак Плевен, Гуоан, Шахтјор, Шендонг и Локомотиву, посветио се тренерском позиву.

"Радио сам као тренер у Трећој лиги Бугарске од 2011 до 2014. године. До прије мјесец дана сам водио друголигаша Локомотиву из Мездре у којој сам завршио играчку каријеру. Међутим, због лоше финансијске ситуације сам напустио клуб. Тренутно сам без ангажмана, чекам понуду, али с обзиром да посједујем само УЕФА А, а не УЕФА ПРО лиценцу, то ми прави малу сметњу. Зато сљедеће године планирам и то да завршим и онда се окушам у неком од прволигашких клубова", закључио је Пажин.

ПАЖИН КАРИЈЕРА
Вележ Невесиње, Сутјеска Никшић, Рудар Пљевља, Партизан, Левски Софија, Коцаелиспор, Спартак Плевен, Гуоан, Шахтјор, Шендонг, Локомотива

Коментари / 0

Оставите коментар