Ево како су настали новогодишњи обичаји

Многи пагански народи вјеровали су да зимзелено растиње чува од вјештица, духова, злих сила и болести, а хришћанска легенда каже је анђео дао јелки звијезду како би могла да је поклони Исусу.

Свијет 17.12.2015 | 10:12

Једна од легенди каже да су испред пећине у којој се родио Исус расли бор, кедар и јелка. Од среће што се родио Божји син, бор и кедар су се затресли и поклонили му плодове. Јелка је почела да плаче што нема плод и што не може ништа да му поклони. Један анђео се сажалио, скинуо звијезду са неба и дао је јелки. Јелка се савила и са свог врха њежно стресла звијезду поред Исуса.

Иако данас кићење новогодишње јелке сматрамо обичајем који је везан за хришћанство, многи пагански народи вјеровали су да зимзелено растиње чува од вјештица, духова, злих сила и болести.

Као што данас украшавамо домове током новогодишњих празника гранчицама бора, јеле или смреке, и древни народи су украшавали прозоре и врата зеленилом.

На сјеверној хемисфери најкраћи дан у години (21. или 22. децембар) праћен је вјеровањем да зима долази сваке године због тога што се Сунце, тј. Бог, разболи или умори. Најкраћи дан у години је слављен као посљедњи дан болести Сунца и представља почетак његовог оздрављења. Зелене гранчице зимзеленог растиња значиле су да ће биљке израсти поново, онда када Бог потпуно оздрави - у прољеће и љето.

Древни Египћани су обожавали свог бога сунца Ра, који се на дан солстиција опоравља од болести, а у његову част домови су били испуњени зеленим лишћем палме која симболизује побједу живота над смрти.

Римљани су дан краткодневице посвећивали Сатурну, богу пољопривреде. Знали су да овај дан значи да ће ускоро поља озељењети, те су домове и храмове зато украшавали свакојаким зимзеленим биљем. Келтски Друиди су такође украшавали храмове зимзеленим лишћем које је, по њиховом вјеровању, представљало симбол вјечног живота. Жестоки Викинзи у Скандинавији сматрали су зимзелене биљке специјалним растињем бога Балдера.

Римски мозаици у данашњем Тунису приказују тријумфални повратак грчког бога вина и мушке плодности Диониса, који носи гранчицу зимзеленог стабла.

Ригу, главни град Летоније, неки сматрају домом првог божићног дрвца; на осмоугаоној плочи на једном од градских тргова, на осам језика написано је: Прва новогодишња (божићна) јелка у Риги 1510.

Ипак, част да буду упамћени као први народ који је окитио новогодишњу јелку припада Нијемцима.