Зачин који помаже бубрезима

Вековима је у исхрани Европљана. Посебну арому даје љутеници и ајвару, али не претерујте јер има јак мирис.

Здравље 17.12.2015 | 11:00

Зачинска биљка љупчац (Левистицум оффицинале) не само да јела чини укуснијим, већ је и врло лековита. Аромом подсећа на мешавине сувих зачина, које се додају у готово свако јело, а листови личе на целер. У односу на друге биљке је неупадљива, али карактеристичним мирисом неодољиво привлачи. То најбоље знају Аустријанци, Немци и Французи, код којих постоји дуга традиција узгоја ове зачинске биљке.

У сушеном или свежем стању додаје се намазима, супама, сосовима, печењима и разним јелима од меса. Посебну арому даје љутеници и ајвару, али не треба претеривати, јер има јак мирис. Ово се односи и на јела која се дуго кувају.

За љупчац су знали стари Римљани и Грци, где је доспео из јужног Ирана. Стари народи су жвакали његове семенке да олакшају варење, а тај обичај у средњем веку су преузели монаси Бенедиктинци. Они су га пренели на север Европе, где је мирисом испуњавао вртове манастира. Постао је познат као "биљка свештеника", од које су правили главни зачин и лек. Осим тога, у народу је позната и као "биљка љубавника" због афродизијачке моћи.

Народни лекари га препоручују код проблема са бубрезима, лошег варења, надимања и других тегоба пробавног тракта. Љупчац подстиче рад јетре, жучи и слезене. Помаже код отока ногу, упале бешике, мигрене... Посебно је делотворан у спречавању непријатног и јаког зноја, камена у бубрегу и нервозе.

Не препоручује се трудницама, јер има јако диуретичко деловање. Не сме да се узима ни када је повишена температура.

Лековити су сви делови биљке, посебно семе и корен који се ископава у рано пролеће или касну јесен. Корен сушењем не губи мирис, а садржи мноштво корисних састојака - етерично уље, сахарозу, скроб, танин, гуму, смолу, јабучну и анђелика киселину. У мањим количинама сви састојци се налазе и у другим деловима биљке. Занимљиво је да, ако се у малим количинама даје животињама, млеко и месо попримају његову арому.

ЧАЈ И ВИНО

Чај за бољи рад бубрега прави се тако што се 2 кашичице сувог корена прелије са 2,5 дл хладне воде, а затим се загреје до кључања. Потом се пије два пута дневно, ујутру и увече, без шећера, у малим гутљајима. Такође, уместо чаја може да се узима у прах самлевен корен, пола до једне кашичице, са мало воде.

Вино од ове биљке побољшава рад јетре, жучи и слезене, а спрема се тако што се 2 кашике смрвљеног семена стави у литар белог вина и остави недељу дана. Након тога, свакога јутра, на празан стомак, пије се мала чашица вина.

Из семена може да се исцеди и уље, које помаже код болова и грчева у трбуху. Да би се отклониле тегобе, пије се 5 до 8 капи уља додатих у кашику топлог белог вина. Поступак се понавља док тегобе не престану.