Бијељина: Уништили су све!

Послије 25 година непрекидне власти СДС-а у Семберији, народ у овом дијелу Републике Српске изгубио је чак и наду у бољи живот...

Мада из СДС-а стално критикују СНСД и њихове коалиционе партнере да су довели Републику Српску до пропасти, постоје и супротни примјери.

Најбољи доказ је Бијељина гдје СДС влада од првих вишестраначких избора 1990. године, пуних 25 година. За то вријеме, уништено је све што се у Семберији могло уништити.

Уз оно што су уништили њихови политички противници, јасно је да је и једнима и другима народ послужио само као колатерална штета у приземним политичким и другим примитивним „играма“, пише магазин Истина.

- Производни сектор у Бијељини скоро да више не постоји.

Сава, Елвако, Панафлекс, Курјак и друге фабрике које су прије рата биле конкурентне на европском и свјетском тржишту, данас су у рукама приватника који скоро да не знају шта ће са њима. Радници су отпуштени, некретнине данас имају сасвим другу намјену, нико нема план за обнову производње.

- Сељаци постали робови

Семберски пољопривредници некада су били препознатљиви широм бивше Југославије. Много су радили, много производили, купци су се утркивали за купусом, паприкама, парадајзом и другим производима из Семберије. Данас, чак и у Семберији изумиру пољопривреда газдинства. Домаћини су пали у дужничко ропство па све више младих бјежи из села.

- Нема посла

Незапосленост у Бијељини је на историјском максимуму. Без посла је и старо и младо. Са сваким новим даном све више људи се пријављује у евиденцију Завода за запошљавање, али без велике шансе да ће у Бијељини пронаћи нови, нормалан посао.

- "Културо, еве ме..."

У Бијељини је друштвени и културни живот срозан на најниже гране. У градњу Центра за културу наводно су уложени милиони марака пореских обвезника, мада постоје бројне сумње да су значајна средства "склоњена" у нечији џеп. А данас, зграда Центра за културу служи понајмање за културу, изузимајући такозване културне манифестације које служе за промоцију градских властодржаца и политичара који сједе у првим редовима за културу, пише магазин Истина.

- Револуција незнања

Бијељином је протеклих година владала епидемија приватних факултета који су служили само за то да "штанцају" дипломе подобним, необразованим и неспособним кадровима који су по рођачким, кумовским, швалерским, завичајним и сличним везама већ били запослени у јавним институцијама и предузећима у Бијељини, али и другим градовима Републике Српске. Тако постоје и бројне анегдоте о "образовању" бијељинске елите. Једна од њих каже да је директор једне градске агенције, на питање новинара шта је по образовању, прво погледао у своју диплому у ладици, да се подсјети.

- Егзодус

Због доминације "полуобразованих" кадрова и недостатка праве шансе да покажу своје знање, из Бијељине је у иностранство отишао највећи број образованих и способних младих кадрова. Према расположивим информацијама, како наводи магазин Истина, из Бијељине је само током 2015. године у иностранство отишло око 2.000 младих људи.

- Дивља градња

Једино што у Бијељини функционише у посљедњих 20 година јесте грађевински сектор али је исти до максимума стављен у службу богаћења неколицине људи. Градом дрмају грађевински тајкуни и све градске уредбе и одлуке подређене су њиховом интересу. Због тога је пропуштена велика шанса да Бијељина постане град, у правом смислу те ријечи.

- Тајкунизација

Спрега између власти и тајкуна толико је јака да се више не зна да ли Бијељину воде политичари или полуобразовани капиталисти, или су тајкуни преобучени у одијела политичара. Бијељинци и Семберци замјерају градским оцима да су се превише обогатили и сами постали тајкуни, док народ буквално гладује.

- Политизација и још понешто...

Власт се потпуно одвојила од народа а и сам народ је оштро подијељен по политичкој линији. Тако је у Бијељини скоро немогуће добити посао ако нисте члан неке политичке партије у градској власти. Додуше, постоје и други начини, а прије свега онај који је резултирао чињеницом да је у градској управи и градским предузећима тренутно запослено понајвише "куртизана". А, прича се да у Бијељини има и доста "општинске дјеце".

- Злоупотреба избјеглица

Посебна прича су избјегли и расељени којих у Семберији процентуално има много више него било гдје другдје у Републици Српској. Постали су гласачка машина власти која их је преварила кад год је могла. Очигледан примјер је Јања гдје је локална власт послије рата додијелила бесплатне плацеве за хиљаде избјеглих Срба, само да би била националана и политичка противтежа Бошњацима повратницима. При томе, нико није мислио на егзистенцију више хиљада избјеглих који сада из Јање поново морају да бјеже у потрази за бољим животом.

Оно сто је најгоре је немогуцност избора,на политицкој тацни и даље се нуде двије исте групације СНСД и СДС?!

Све је вец видјено!

(Магазин Истина)