Вилсон: Велики Партизан нисам могао да одбијем!

“Навијачи Партизана живе и гину за свој клуб. Прво што сам чуо кад сам стигао у Европу пре осам година је прича о ривалитету у београдском дербију”, рекао је плеј црно-белих у разговору за наш портал.

Кошарка 15.12.2015 | 21:00

Када је Џамар Вилсон стигао у Партизан, навијачи црно-белих помислили су да је клуб коначно решио питање плејмејкера, али првих неколико партија Американца са финским пасошем добрано су их натерале да ставе прст на чело. Сенка сумње надвила се над момком рођеним пре 31-године у Бронксу, а онда је дошла утакмица са љубљанском Олимпијом у којој је Вилсон био најбољи стрелац, погодио победоносни кош и, како нам је рекао, коначно почео да показује оно због чега је доведен.
"Искрено, прве три утакмице у Партизану биле су ми најгоре у каријери, а притом сам повредио већ на дебију у Задру. Било је потребно и време да упознам саиграче. Ипак, за добре играче нема изговора, једноставно морате увек да будете на нивоу. Почињем полако да се будим, навикавам на нову средину и осећам се пријатно", рекао је Вилсон у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.

У тешким тренуцима, када је губио лопте и промашивао шутеве, Вилсон је имао подршку тренера Петра Божића и саиграча, што му је много значило.
"Екипа је сјајна, а тренер је фантастичан. Био сам баш лош на првим мечевима, али он је веровао у мене, видео је како радим и тренирам. Рекао ми да само наставим тако, боксерским речником, стално је био у мом углу. Зна да сам странац, да је сезона већ почела и да сам имао повреду, али су и он и остали веровали у мене", објаснио је искусни плејмејкер.

Један од разлога за "експлозију" против Олимпије је и то што су Вилсону у Београд коначно допутовали супруга Лора и ћерка. Улиле су му дозу сигурности која се видела и у одлучујућим тренуцима.
"Током целе каријере познат сам као играч који уме себи да створи ситуацију за кош. На крају, најважније је да се постигну поени. Добро је да сам коначно погодио, али и то што сам урадио за екипу оно што се очекивало од мене", јасан је Вилсон.

Према његовим речима, црно-бели су у досадашњем току сезоне имали превише утакмица изгубљених на једну лопту. Победе у оваквим дуелима помажу да екипа расте и сазрева.
"Меч са ОИимпијом је био важан, имали смо до сада доста неизвесних утакмица на једну лопту које смо губили. Просто је било важно да нешто ’кликне’ како би смо кренули. Екипи је пао велики терет са леђа јер је коначно славила у оваквој завршници".

Баш на утакмици са Љубљанчанима публика, али и новинари приметили су да је Вилсон, када је било густо, погађао из неких шутева који се баш не уче у школама кошарке.
"Увек кажем да сам на неки начин рођен са кошаркашком лоптом у рукама. Долазим из Бронкса, краја у којем ако се не бавите неким спортом, немате шансу да се извучете. Кошарка је најефтинији спорт и сви су је играли. Одрастао сам на њујоршким бетонским теренима за баскет. Један рођак се такође професионално бавио кошарком, а мој ујак Пуки Вилсон је легенда баскета у Њујорку. Ту сам и научио те своје трик шутеве. Било је дана када смо као клинци намерно играли партије у којима су само такви луди шутеви били дозвољени. Зато ваљда и мој стил игре делује атипично", открио је своју тајну Партизанов плеј.

Када говори о црно-белима, Вилсон показује велику дозу поштовања према традицији клуба и резултатима које је клуб из Хумске правио кроз историју.
"Имао сам неколико опција које сам чекао, али када вас клуб као што је Партизан позове не можете да кажете не. Пре свега због традиције и навијача. Иначе, мој први тренер у Европи, у белгијском Пепинстеру, био је Хрват Ивица Скелин, а ту сам имао и саиграча из Србије Александра Зечевића. Они су ми причали о Партизану, Звезди и њиховом ривалитету. То сам научио чим сам стигао у Европу".

После првих 13 кола у Јадранској лиги, црно-бели имају учинак од само пет победа и осам пораза, али Вилсон сматра да борба за пласман у плеј-оф није немогућа мисија.
"Радимо добро, напорно тренирамо и покушавамо да се побољшамо. До краја године имамо још три меча код куће и те победе би могле да нам промене ток целе сезоне. Главни циљ је плеј-оф, али идемо утакмицу по утакмицу. Цедевита је најбоља у лиги. Против њих смо били добри, а ја сам својим лошим потезима практично одиграо за њих. Ипак, ако гледамо таленат, имамо квалитет за једно од прва четири места".

Вилсон каже и да му не смета притисак у Партизану у којем се увек очекују трофеји, без обзира на све потешкоће.
"Партизанови навијачи увек очекују трофеј било које такмичење да је у питању. Морамо да наставимо да растемо као екипа и створимо добру хемију. Сваки добар играч жели притисак, да се бори за нешто. Најлакше би било да кажемо имамо млад тим и да нећемо ништа освојити. Међутим, имамо таленат и искуство, а ако не можете да поднесете притисак, немојте ни да играте. Да би научили да се изборите са тим морате да прођете кроз одређене сличне ситуације".

Има овај кошаркаш доста искуства играња у различитим земљама, од Белгије, преко Финске до Аустралије. Нигде, међутим, није срео такве присталице као што су Партизанове.
"Навијачи живе и гину за Партизан. Пружају сјајну подршку, мало клубова на свету има тако нешто. Урадиће све за свој клуб. Наравно, још не разумем све што добацују са трибина, али јасно ми је да то увек са циљем да Партизан победи. Радујем се и дербију. Сви саиграчи су ми најавили да тај осећај не може да се опише речима. Јасно ми је да је то један од најбољих и највећих мечева у којем један професионални кошаркаш може да игра", рекао је Вилсон.

Он је летос играо на Евробаскету за селекцију Финске, догурао је до осмине финала где је Србија ипак била јача. За крај, каже да не размишља превише о будућности и томе где ће играти следеће сезоне, када му истекне уговор са црно-белима.
"Уживам овде, али морамо прво да завршимо ову сезону, па да размишљам о будућности. Важно ми је да, пре свега, да играм најбоље што могу и да пробам да усрећим навијаче", закључио је Партизанов плејмејкер.