Vilson: Veliki Partizan nisam mogao da odbijem!

“Navijači Partizana žive i ginu za svoj klub. Prvo što sam čuo kad sam stigao u Evropu pre osam godina je priča o rivalitetu u beogradskom derbiju”, rekao je plej crno-belih u razgovoru za naš portal.

Košarka 15.12.2015 | 21:00

Kada je Džamar Vilson stigao u Partizan, navijači crno-belih pomislili su da je klub konačno rešio pitanje plejmejkera, ali prvih nekoliko partija Amerikanca sa finskim pasošem dobrano su ih naterale da stave prst na čelo. Senka sumnje nadvila se nad momkom rođenim pre 31-godine u Bronksu, a onda je došla utakmica sa ljubljanskom Olimpijom u kojoj je Vilson bio najbolji strelac, pogodio pobedonosni koš i, kako nam je rekao, konačno počeo da pokazuje ono zbog čega je doveden.
"Iskreno, prve tri utakmice u Partizanu bile su mi najgore u karijeri, a pritom sam povredio već na debiju u Zadru. Bilo je potrebno i vreme da upoznam saigrače. Ipak, za dobre igrače nema izgovora, jednostavno morate uvek da budete na nivou. Počinjem polako da se budim, navikavam na novu sredinu i osećam se prijatno", rekao je Vilson u razgovoru za MOZZART Sport.

U teškim trenucima, kada je gubio lopte i promašivao šuteve, Vilson je imao podršku trenera Petra Božića i saigrača, što mu je mnogo značilo.
"Ekipa je sjajna, a trener je fantastičan. Bio sam baš loš na prvim mečevima, ali on je verovao u mene, video je kako radim i treniram. Rekao mi da samo nastavim tako, bokserskim rečnikom, stalno je bio u mom uglu. Zna da sam stranac, da je sezona već počela i da sam imao povredu, ali su i on i ostali verovali u mene", objasnio je iskusni plejmejker.

Jedan od razloga za "eksploziju" protiv Olimpije je i to što su Vilsonu u Beograd konačno doputovali supruga Lora i ćerka. Ulile su mu dozu sigurnosti koja se videla i u odlučujućim trenucima.
"Tokom cele karijere poznat sam kao igrač koji ume sebi da stvori situaciju za koš. Na kraju, najvažnije je da se postignu poeni. Dobro je da sam konačno pogodio, ali i to što sam uradio za ekipu ono što se očekivalo od mene", jasan je Vilson.

Prema njegovim rečima, crno-beli su u dosadašnjem toku sezone imali previše utakmica izgubljenih na jednu loptu. Pobede u ovakvim duelima pomažu da ekipa raste i sazreva.
"Meč sa OIimpijom je bio važan, imali smo do sada dosta neizvesnih utakmica na jednu loptu koje smo gubili. Prosto je bilo važno da nešto ’klikne’ kako bi smo krenuli. Ekipi je pao veliki teret sa leđa jer je konačno slavila u ovakvoj završnici".

Baš na utakmici sa Ljubljančanima publika, ali i novinari primetili su da je Vilson, kada je bilo gusto, pogađao iz nekih šuteva koji se baš ne uče u školama košarke.
"Uvek kažem da sam na neki način rođen sa košarkaškom loptom u rukama. Dolazim iz Bronksa, kraja u kojem ako se ne bavite nekim sportom, nemate šansu da se izvučete. Košarka je najeftiniji sport i svi su je igrali. Odrastao sam na njujorškim betonskim terenima za basket. Jedan rođak se takođe profesionalno bavio košarkom, a moj ujak Puki Vilson je legenda basketa u Njujorku. Tu sam i naučio te svoje trik šuteve. Bilo je dana kada smo kao klinci namerno igrali partije u kojima su samo takvi ludi šutevi bili dozvoljeni. Zato valjda i moj stil igre deluje atipično", otkrio je svoju tajnu Partizanov plej.

Kada govori o crno-belima, Vilson pokazuje veliku dozu poštovanja prema tradiciji kluba i rezultatima koje je klub iz Humske pravio kroz istoriju.
"Imao sam nekoliko opcija koje sam čekao, ali kada vas klub kao što je Partizan pozove ne možete da kažete ne. Pre svega zbog tradicije i navijača. Inače, moj prvi trener u Evropi, u belgijskom Pepinsteru, bio je Hrvat Ivica Skelin, a tu sam imao i saigrača iz Srbije Aleksandra Zečevića. Oni su mi pričali o Partizanu, Zvezdi i njihovom rivalitetu. To sam naučio čim sam stigao u Evropu".

Posle prvih 13 kola u Jadranskoj ligi, crno-beli imaju učinak od samo pet pobeda i osam poraza, ali Vilson smatra da borba za plasman u plej-of nije nemoguća misija.
"Radimo dobro, naporno treniramo i pokušavamo da se poboljšamo. Do kraja godine imamo još tri meča kod kuće i te pobede bi mogle da nam promene tok cele sezone. Glavni cilj je plej-of, ali idemo utakmicu po utakmicu. Cedevita je najbolja u ligi. Protiv njih smo bili dobri, a ja sam svojim lošim potezima praktično odigrao za njih. Ipak, ako gledamo talenat, imamo kvalitet za jedno od prva četiri mesta".

Vilson kaže i da mu ne smeta pritisak u Partizanu u kojem se uvek očekuju trofeji, bez obzira na sve poteškoće.
"Partizanovi navijači uvek očekuju trofej bilo koje takmičenje da je u pitanju. Moramo da nastavimo da rastemo kao ekipa i stvorimo dobru hemiju. Svaki dobar igrač želi pritisak, da se bori za nešto. Najlakše bi bilo da kažemo imamo mlad tim i da nećemo ništa osvojiti. Međutim, imamo talenat i iskustvo, a ako ne možete da podnesete pritisak, nemojte ni da igrate. Da bi naučili da se izborite sa tim morate da prođete kroz određene slične situacije".

Ima ovaj košarkaš dosta iskustva igranja u različitim zemljama, od Belgije, preko Finske do Australije. Nigde, međutim, nije sreo takve pristalice kao što su Partizanove.
"Navijači žive i ginu za Partizan. Pružaju sjajnu podršku, malo klubova na svetu ima tako nešto. Uradiće sve za svoj klub. Naravno, još ne razumem sve što dobacuju sa tribina, ali jasno mi je da to uvek sa ciljem da Partizan pobedi. Radujem se i derbiju. Svi saigrači su mi najavili da taj osećaj ne može da se opiše rečima. Jasno mi je da je to jedan od najboljih i najvećih mečeva u kojem jedan profesionalni košarkaš može da igra", rekao je Vilson.

On je letos igrao na Evrobasketu za selekciju Finske, dogurao je do osmine finala gde je Srbija ipak bila jača. Za kraj, kaže da ne razmišlja previše o budućnosti i tome gde će igrati sledeće sezone, kada mu istekne ugovor sa crno-belima.
"Uživam ovde, ali moramo prvo da završimo ovu sezonu, pa da razmišljam o budućnosti. Važno mi je da, pre svega, da igram najbolje što mogu i da probam da usrećim navijače", zaključio je Partizanov plejmejker.