Неизвјесна времена стварају бескућнике

Број наших суграђана који свакодневно покуцају на врата Центра за социјални рад тражећи помоћ и заштиту, најбољи су доказ да биједа и сиромаштво из године у годину расте.

Босна и Херцеговина 12.12.2015 | 07:13

Многи од њих су бескућници који преживљавају захваљујући оброцима које добијају у јавним кухињама. Иако међу њима има особа које су саме себи уништиле живот алкохолом, коцком или пак пуким несналажењем, доста је и оних које је породица одбацила.

Према незваничним подацима само на територији Сарајева живи око стотину бескућника. У Центру за социјални рад Кантона Сарајево кажу да иако не знају тоаан број ових људи евидентно је да их је сваки дан све више јер из мањих средина долазе у Сарајево. Слична ситуација је и у другим бх. градовима. Према ријечима стручног радника на пословима рада са бескућницима у бањалучком Центру за социјални рад Николе Доронтића, у овом граду је прије шест година почела с радом Прихватна станица за одрасле и старе особе затечене у скитњи, док Прихватна станица за дјецу дјелује уназад седам година.

У оквиру прихватних станица уобичајено се збрињава између 40 и 50 особа годишње, с тим да је због прошлогодишњих поплава збринуто по 60 особа.

"Подршка која се осигурава овој категорији становништва укључује смјештај у прихватној станици у трајању до пет дана, унутар којих се интензивно ради на проналаску алтернативних видова трајнијег збрињавања, попут евентуалног повратка у породицу, смјештај на лијечење или трајни смјештај у установе социјалне заштите. Дужи боравак је могућ за особе које чекају смјештај у установу социјалне заштите, или за старе и изнемогле особе, и то до 30 дана", појашњава Доронтић.

У случају идентификације дјетета затеченог у скитњи полиција има обвезу обавијестити Прихватну станицу за дјецу у којој дијете може боравити најдуже пет дана. За то вријеме Центар за социјални рад предузима потребне радње за сигурно враћање дјетета у породицу, односно средину из које је отишао.

Корисницима прихватних станица доступан је смјештај, храна, средства за личну хигијену, медицинска њега, одјећа и обућа.

Разлози због којих су бескућници дошли у ситуацију да живе без крова над главом су углавном немаран однос према животу и алкохолизам, али и различите животне околности, те здравствени проблеми.

"Стереотипи у који људи вјерују да су бескућници углавном мушкарци средњих година који су остали без крова над главом и који имају проблема са алкохолом нису тачни јер се међу популацијом која се збрињава у оквиру прихватних станица налазе и жене и мушкарци различитих животних доби. Свако од нас може постати бескућник у временима пуним неизвијесности", наглашава Доронтић.

Оснивање Прихватилишта као установе социјалне заштите, које би садржало и дневни центар за бескућнике, би према његовом мишљењу, било најбољи начин да се овим особама помогне на дуже стазе.