Сале: Многи су се бринули кад сам преузео ПАО!

"Моја филозофија је да нисам важан "ја" већ "ми". Утакмица није "моја" већ је утакмица "наша". Играчи то морају што пре да схвате", каже српски стручњак.

Кошарка 12.12.2015 | 21:40

Александар Ђорђевић је прошао период адаптације и сада се спрема да крене у напад на трофеје. Панатинаикос, уз мање проблеме, добро гура на свим фронтовима, а тренер Зелених истакао је у раговору за грчи Си-Ен-Ен да није много размишљао када му је стигла понуда грчког великана, упркос томе што су многи изразили стрепњу да то није добра идеја.
"Мој први циљ и највећа жеља ми је испуњена. Преузео сам национални тим Србије. То је велика част и радим то срцем. Знам да је тешко комбиновати обавезе у репрезентацији и клубу, али мислим да је било право време за тако нешто. Велика прилика за мене, не само као тренера већ и као човека. Има толико добрих тренера који би имали много користи из такве прилике. Прихватио сам позив Панатинаикоса зато што волим изазове. Многи људи са којима сам причао и многи искусни тренери из моје земље су изразили бригу око те одлуке. Али ја нисам. Прихватио сам позив и водим клуб са истом посвећеношћу са којом водим репрезентацију", каже Ђорђевић.

Сале је истакао да је приликом склапања тима гледао да то буду играчи који су пре свега добри људи.
"Пре свега желео сам да доведем добре људе у тим. То ми је био главни задатак. Прави људи. Они који заслужују да носе дрес Панатинаиксоа. Они који заслужују прилику и знају да играју. Морају да знају шта значи бити део групе у тако великом клубу. Они нису само играчи. Они су моје колеге. Искрено, никада нисам задовољан. Играм кошарку да бих победио. Не да бих играо. Моје циљеве и циљеве Панатинаикоса ћу објавити за неколико недеља. Рећи ћу играчима - за то и то се боримо".

Селектор наше репрезентације је имао "неколико речи" и за Димитриса Дијамантидиса.
"Он је фантастичан играч. Има добар карактер, пре свега. Добар је човек. Мој циљ је да га убедим да настави да се бори. Кошарки је потребан Дијамантидис на овом нивоу. То је наслеђе европске кошарке. Морате да разумете да је његово име и оно што је он урадио превазилази скромност. Он је виртуозан. Срдачан. Када обуче дрес Панатинаикоса представља нешто веће од кошарке".

Ђорђевић је говорио и о разликама у кошарци између времена кад је био играч и сада када је тренер.
"Јака одбрана. То је највећа разлика у односу на време када сам био играч. Моја филозофија је да нисам важан 'ја' већ 'ми'. Утакмица није 'моја' већ је утакмица 'наша'. Играчи то морају што пре да схвате. Тренеров посао је да уигра нове кошаркаше. Драго ми је да имам ову децу у тиму. Никог не фаворизујем. Небитно је да ли је неко нов или ветеран. Све мора да се заслужи. Морају да освоје сваки моменат на терену. Свакодневним радом на паркету", закључио је Ђорђевић.