Ана Дабовић о години из снова, мотивационом плесу, амбицијама, WНБА...

Да постоји кошаркашки хороскоп, ова 2015. на измаку без сумње би била година у знаку Ане Дабовић. Репрезентативка Србије Ана Дабовић је сјајним партијама око себе поређала признања као планете, а да се око ње окретао читав „кошаркашки сунчев систем“ потврђују злато на Европском шампионату у Мађарској, МВП награда намењена најбољој играчици Старог континента и, логично, место у најбољем тиму Европског првенства, као и избор у најбољу руки петорку женске НБА лиге.

Кошарка 13.12.2015 | 13:40

После свих успеха, препуна утисака, Дабовићева се преселила на турски део Кипра, у клуб Јакин Догу који се такмичи у елитној лиги Турске?

– Веома сам задовољна на Кипру! Мислим да ће тим тек да игра боље, јер се још уигравамо и упознајемо. Сигурна сам да можемо да направимо одличан резултат ове сезоне… Амбиције су да обезбедимо излазак у Европу следеће године. За пласман у ФИБА Куп је потребно да будемо у првих осам, а за Евролигу међу прве четири екипе. Турска лига је веома јака, поред руске најјача у Европи, тако да је веома тешко то и остварити, али не и немогуће - каже Ана у интервјуу за сајт КСС.

Како из ове перспективе, после неколико месеци, гледаш на Европско првенство, златну медаљу и МВП титулу?

– Осећам огромну срећу, задовољство и понос, као и првог дана… Уз то, сада додатно уживам у успеху, јер је препун „Пионир“ против Немица показао шта смо урадиле у женској кошарци. Пре само годину дана играле смо у Београду пред скоро празним „Шумицама“. Али, хајде да не упоређујем са тим утакмицама, јер су биле пријатељске… Поменућу само квалификације пре четири године, када је у „Палати спортова“ било мало више од 500 људи. А сада нас је бодрило седам хиљада!

Очигледно се још нису слегли утисци после препуног „Пионира…

– Поред отвореног аутобуса и балкона, ја сам злато прославила и у „Пиониру“, на утакмици са Немачком. Хвала свим људима који су дошли!

Одакле толико љубав и енергије да сатима делите аутограме и сликате се са децом и навијачима?

– Ако нам је мотив за бављење кошарком само финансијски или победа на некој утакмици, онда је боље да је и не играмо. Играти кошарку и бити део репрезентације Србије је привилегија која нам омогућава да будемо пример и мотивација деци, као и да, поред најмлађих, усрећимо и учинимо поносним све људе у нашој земљи. Зато, не само да имам снаге да сатима делим аутограме и сликам се, него у томе искрено уживам.

Обезбедили сте учешће на Олимпијским играма следеће године, колико размишљаш о Рију?

– Тренутно не размишљам, јер има још много ствари до Олимпијских игара. Сада сам фокусирана да остварим циљеве са својим клубом, у међувремену да се са репрезентацијом квалификујем за Европско првенство 2017, а и да одем спремна у ВНБА. А када то све завршим, онда долазе Олимпијске игре као најлепши део приче…

Амбиције репрезентације Србије у Рију?

– Као што су биле и на претходном европском првенству, да узмемо што више будемо могле.

Краси вас сјајна атмосфера, да ли ћете да припремите неки нови мотивациони плес за Рио?

– Ништа не мењамо! Све и да желимо, капитен Милица Дабовић свакако неће дозволити, као што ми није дала да носим број 23, већ као и на Европском првенству у Мађарској број 14. А и сви се слажу са њом.

Ко бира песме које слушате у свлачионици?

– Обично Невена Јовановић, а и свака девојка каже своју омиљену песму. Песму „Добар дан“, са којом смо изашли на финале и коју смо слушали цело првенство је изабрала Соња Петровић.

Имала си сјајну дебитантску сезону у женској НБА лиги, а судећи према твојим речима планираш и повратак у САД?

– Да, планирам… Добро су ме прихватили и истински сам уживала на утакмицама, не само на терену, већ и на клупи. Задовољна сам јер сам била део те лиге. Коначну одлуку да ли ћу у женску НБА лигу и следеће сезоне донећу у фебруару.

Колико се ВНБА разликује од европске кошарке?

– Неколико правила чине америчку кошарку другачијом и бржом. На пример, постоји правило три секунде у рекету у одбрани, али волим да кажем да је у суштини све исто. Све је то игра надмудривања…

Шта ти се у Америци највише свидело, а шта ти се не допада?

– Укратко – највише ми се свидело што су све поједноставили и тиме себи максимално олакшали живот, а не свиђа ми се што су дозволили да их то и улењи у сваком смислу.

Какви су лични планови у наставку каријере?

– Да будем боља и спремнија из дана у дан и, наравно, здрава, као и да таква помогнем садашњем тиму да избори Европу, ЛА Спарксима да освојимо прстен у ВНБА и, наравно, да са репрезентацијом Србије намучим и Американке.

Да завршимо са тајном твог шута за три поена?

– Сматрам да је, генерално, тајна шута само глава. Под тим подразумевам да, када сам довољно концентрисана и максимално уживам у игри, ретко промашујем. Наравно, битан је и прави рад и тренер на почетку каријере, за шта сам захвална тати Милану – открива Ана Дабовић, најбоља кошаркашица Европе 2015. године.