Српска је талац политике Милорада Додика

Република Српска је матирана: И то неколико пута у једној јединој партији. Матирана је потребом Милорада Додика да покуша ојачати сопствену политичку позицију, бескрупулозно жртвујући интересе Српске.

Додик јесте уплашен због истрага Тужилаштва БиХ и на сваки начин покушава да их спријечи: само је чекао погодан тренутак да суспендује рад Суда /Тужилаштва БиХ и Сипе (и без реферднума), како би створио какав такав маневарски простор себи и камарили која га прати и покушао заштити и себе и њих.

Штете које је начинио су дугорочне, тешко поправљиве и највеће по Републику Српску, али Додику и није до Републике Српске већ искључиво до сопствене коже.

Како би се разумио овај драматични дан и одлуке/поруке донесене у њему, треба имати у виду да је Додик врло лукав политичар, одличних инстинкта и да није исхитрено реаговао на, како је рекао, провокацију Сипе и Тужилаштва БиХ. Брзина реакције и сазивања Посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске показују да је план већ био припремљен за једну овакву ситуацију. Само се чекао згодан повод.

Прије свега, Сипа је у Нови Град стигла са налогом, а не зато што нису знали тај дан шта да раде. Изузели су документацију из Полицијске станице и није први пут да су то учинили. Само за вријеме Додикове владавине у заједничким институцијама урађено је то десет пута, како је саопштио Драган Мектић, министар безбједности.

На овом мјесту се поставља питање: Да ли су Сипа, односно Суд и Тужилаштво БиХ, имали намјеру понизити институције Републике Српске? Имајући у виду да то није први претрес, тешко би се могао извући такав закључак, али ако су имали ту намјеру, онда им је то постало константа, па је логично запитати се зашто Режим Милорада Додика није реаговао свих ранијих година, већ баш сада?

Зато што је Додику било потребно било шта да би направио нову велику кризу у односу са институцијама БиХ и на тај начин он краткорочно профитирао, али дугорочно губи Република Српска. Посебно због чињенице да ће сада Српска бити оптужена да штити ратне злочине и оне који су их починили, јер је парламент ентитета донио одлуку о суспензији државних институција које се баве процесуирањем ратних злочина.

Није ли било логичније затражити од Суда и Тужилаштва БиХ доказе да су полицијске структуре и структуре цивилне заштите учествовале у скривању доказа, након што је то и саопштено из тих институција?!

Било је логичније и једино разумно, али то Додику није одговарало. Он је акцију Сипе прогласио провокацијом, а онда широм разјапљених уста насјео на ту провокацију.

Додик није глуп, свјесно је то учинио како би створио кризу. Уопште га није брига што ће Република Српска бити проказана као субјект који штити ратне злочине/злочинце.

Додик рачуна да ће бити драме, али да компромис одговара свима, па и међународној заједници, пошто им није стало до сукоба у БиХ, поред толико проблема у Европи и Свијету. И ту он види своју шансу.

Њему је намјера да ојача своју позицију, спријечи или бар успори истраге против себе и себи блиских особа, а једино у чему је до сада успио јесте да покаже како је комплетна Република Српска талац његове политике.

Додик је коцкар, живи од бацања коцкица: прекјуче референдум о раду Суда и Тужилаштва БиХ, јуче референдум о одлуци Уставног суда БиХ, данас суспензија рада Суда и Тужилаштва БиХ и Сипе на територији Републике Српске, сутра суспензија одлука Уставног суда, прекосутра ко зна… можда раскопавање цесте између Добоја и Добој-Југа! Све у циљу опструкције истрага око криминала власти у Републици Српској.

Највећи ударац је доживио МУП Републике Српске, јер је оптужен за прикривање доказа о ратним злочинима, што је скупштина својом ванпамети одлуком потврдила. Одлуком парламента МУП је и изолован, што је апсурдно и бесмислено у ситуацији када тероризам пријети цијелом Свијету и када се цијели Свијет удружује против терориста. Чак и САД и Русија, које су у дубокој кризи међусобних политичких односа.

Да ли ће Међународна заједница ићи на смјену Милорада Додика? Не треба, а и зашто би, када би од њега на тај начин направили хероја, а и нису ово деведесете. Уз то постоје институције БиХ, као што су Суд и Тужилаштво БиХ и Сипа и њихов је посао да се позабаве последицама Додикових дјела.

Наравно, питање је до када ће цијела ова ситуација трајати? Примарно то зависи од чврстине Суда и Тужилаштва БиХ и Сипе и њихове (не)попустљивости пред Додиковим налетом; Да ли ће успорити истраге око Бобар банке, Боске и посебно Павловић банке и куповине виле у Београду, што је и крајњи Додиков циљ или ће их, пак, убрзати?!

Додик је у овом тренутку најугроженији доказима о криминалној куповини виле у Београду и свједочењем Слободана Павловића у Тужилаштву БиХ. Да није било тог свједочења не би било ни Посебне сједнице, нити уадара на БиХ, али то свједочење је већ друга тема.

(Аутор: Слободан Васковић)

СлободанВасковицБлог