Суд и Тужилаштво генеришу мржњу

Породице несталих и погинулих Срба данас су на састанку под називом “Људска права 365” у Источном Сарајеву изнијеле став да рад и дјеловање Суда и Тужилаштва БиХ генерише међунационалну мржњу и нетрпељивост, чему доприноси и чињеница да је четири петине од укупно изречених пресуда пред Судом БиХ донесено против Срба, а да при томе нису поднесене оптужнице за већину злочина почињених над српским становништвом.

Босна и Херцеговина 10.12.2015 | 17:56

На састанку одржаном поводом Међународног дана људских права, представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Источном Сарајеву разматрали су даље кораке након што на њихово отворено писмо, у којем критикују рад Тужилаштва и Суда БиХ због непроцесуирања предмета ратних злочина почињених над Србима и траже одговорност, ни 40 дана послије није стигао одговор од надлежних институција у БиХ.

Доносени су закључци у којима породице од надлежних институција, између осталог, траже одговое зашто нису подигнуте оптужнице за извршиоце ратних злочина над Србима, почињених у Добровољачкој улици, у случају “Тузланска колона” и многим другим случајевима. Уколико се ситуација не промијени, најављују и радикалније потезе.

"Са нашим закључцима идемо према Предсједништву БиХ и Савјету министара БиХ. Дајемо им рок 60 дана да се огласе о нашим закључцима. Уколико не одговоре, ми ћемо у сарадњи са свим организацијама из Српске предузети друге мјере грађанске непослушности; можда да идемо и до суда у Стразбуру, да тражимо наша права која су нам загарантована, јер не можемо ово потцјењивање од домаћих и међународних судова да толеришемо”, каже предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Источном Сарајеву Мирко Вранић.

У Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица сматрају да је циљ Суда и Тужилаштва БиХ да се процеси одуговлаче, како би биологија учинила своје, те како би нестали и починиоци и свједоци неопходни за судске поступке. Истичу да је посљедњи доказ селективности БХ правосуђа јучерашња одлука да се ратни командант Сакиб Махмуљин брани са слободе.

"Да ли је иједан Србин пуштен да се брани са слободе, ако је био оптужен по командној одговорности? Овај поступак није ни почео, а већ добија неке конотације које нису добре. Бојим се коначног исхода и да ово није само једна обична фарса и "мазање очију" српском народу и породицама српских жртава. Сви добро знамо какви су стравични злочини почињени на Озрену. И домаћа и свјетска јавност то зна. На Озрену су одсјечене српске главе, а знате ко данас сјече главе широм свијета”, сматра директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

На састанак у Источном Сарајеву одазвали су се представници Тужилаштва БиХ, који пред медијима нису хтјели да одговоре на многобројне оптужбе породица српских жртава и на питања која су актуелна посљедњих 20 година. Породице су их још једном подсјетиле на чињенице да је 2009. године обустављена истрага о предмету Тузланска колона, а 2012. о Добровољачкој улици. О овим поступцима се ни данас нису хтјели изјашњавати.

БН ТВ