Доказ да је Ињац знала за дешавања у Балкан Инвестмент банци

Директорица Агенције за банкарство Републике Српске Славица Ињац била је службено упозната са катастрофалним стањем у Балкан Инвестмент Банци, али је избјегла да у складу са законским овлаштењима уведе привремену управу или јој одузме дозволу за рад чиме би се спријечило извлачење новца грађана Републике Српске. Ово је закључак тајне интерне документације која је у посједу пословног портала ЦАПИТАЛ.ба

Портал ЦАПИТАЛ је у посједу Записника о обимној контроли Балкан Инвестмент банке коју је од 29. новембра 2012. до 21. фебруара 2013. године провео петочлани тим Агенције за банкарство РС, на којем стоји напомена „СТРОГЕ ТАЈНОСТ И ПОВЈЕРЉИВОСТИ“, као и „ЗАБРАНА његовог објављивања и откривања података“.

У Записнику, на 61. страници, наводи се чак 27 закључака о утврђеним крупним кршењима закона, подзаконских аката и Статута банке, који показују толерисање осмишљене акције извлачења новца преко пласирања ненаплативих кредита повезаним правним лицима, до неадекватних резервација, неефикасне организације и пада нето капитала знатно испод законског минимума.

"Банка је према групи повезаних лица имала изложеност од преко 40 одсто основног капитала, као и збир великог излагања кредитном ризику од 97 милиона КМ или 348 одсто основног капитала."

Контрола Агенције је још 2013. године открила оно што ће тек двије и по године касније открити МУП РС и поднијети извјештај Специјалном тужилаштву РС о давању ризичних кредита чиме је банка оштећена за више од 56 милиона КМ, а о чему је ЦАПИТАЛ недавно писао.

У Записнику о обимној контроли наводи се да је НО БИБ супротно економским интересима банке и без кредитне анализе одобравао ризичне кредите фирмама „Кваско“, „Балканика“ Бањалука, „Капитални пројекти“ Брчко, „Инерга“ Бихаћ и „Енсцо 165 Лимитед Сцотланд“.

Ово је банку изложило значајном ризику ненаплативх кредитних пласмана, односно губитку, што је кршење Закона о банкама и Одлуком о минималним стандардима за управљање кредитним ризиком и класификацијом активе банке.

Записником се констатује да у банци нема потпуне документације о кредитима и гаранцијама, да није извршена идентификација групе међусобно повезаних лица, да није постојао систем идентификације, праћења и извјештавања о повезаним лицима.

Контрола Агенције је утврдила да је БИБ на крају 2012. године имао нето капитал од 6,7 милиона КМ те да је адекватности капитала 3,18 одсто, што је знатно мање од прописаног минимума Законом о банкама РС.

Откривено је да је банка у пословни простор уложила 17,3 милиона КМ или чак 62 одсто основног капитала, што је за 12 одсто више од прописаног максимума.

Кредитни губици 150 милиона КМ!!!

У Записнику, који је Славица Ињац имала у рукама, наводи се да Банка није обрачунала адекватне резерве, те да недостајуће резерве за кредитне губитке банке по извршеној контроли износе 9,8 милиона КМ.

„Потенцијални кредитни губици износе 149,8 милиона КМ или 59 одсто ризичне активе, док невалидна актива (категорија Ц,Д и Е) износи 123,6 милиона КМ или 40 одсто укупне активе“, алармантан је податак из Записника.

Наводи се да кредитни ризичар ни у једном случају није давао мишљење, иако је оно обавезно и служи као основ за доношење коначне одлуке за одобравање кредита на вишим нивоима.

Банка није вршила мониторинг имовине која је узета у залог за одобрене кредите, нити је успоставила ефикасну организацију врло важних сектора у пословању попут Сектора средстава, Сектора за људске ресурсе и Сектора за контролу ризика.

„План капитала банке је уопштен и нереалан…Интерна ревизија кадровски непотпуна….Стратешки и годишњи Пословни план Банке су нереални, нису усклађени нити прилагођени стању и потребама Банке“, наводи се у Записнику о обимној контроли Балкан Инвестмент Банке.

Повезане фирме и Фармланд

Банке је одобрила 19,8 милиона КМ кредита страним компанијама „Еxцлусива Генерал Рода Тоwн“ Британска Дјевичанска острва, „Милсон Цапитал Цорпоратион“ Тортола, Британска Дјевичанска острва, „Форсите Бенефитерс“ Панама Цитy, „Суперстоне Цорпоратион“ Цхарлстоwн, „Норхлинк“ Јунеау УСА, а за куповину акција фирми које су биле у власништву Банке.

Банка је, наводи се у Записнику, са укупно 27,4 милиона КМ кредитирала и домаћа правна лица а која су у власништву страних фирми, попут „Алумине“ Зворник и „Енерголиније“, те „Балканика“ Бањалука и „Фармланд“ Нова Топола.

Контрола открива да Управа Банке није испунила чак 29 препорука накнадне контроле Сектора средстава које је утврдила интерна ревизија, „што показује неефикасности управе банке“.

„Банка је предузела одређене мјере да би ојачала позицију капитала, али то је недовољно у односу на висок ниво кредитног ризика, којем је банка изложена. Висок ниво неквалитетне активе је проузроковао значајно смањење нето капитала и адекватности капитала, знатно испод прописаног минимума, што даље изискује ходно предузимање мјера од стране одговорних лица Банке“, наводи се у Записнику.

Како је Агенција толерисала кршење закона најбоље показује посљедњи закључак у Записнику.

„Банка није у потпуности извршила ни претходне налоге по рјешењима Агенције који се односне на претходну обимну и циљану контролу извршења налога, те и даље не поступа у складу са законским и подзаконским актима Агенција, што није у складу са чланом 125. Закона о банкама РС“, наводи се у Записнику.
Узалудан аларм: „Стање је критично лоше!“

„Управљање и рукођење банком од стране Надзорног одбора и Управе банке (коју од августа 2011. када је разријешен Жилвинас Милериус“ чини само један члан-директор банке) је КРИТИЧНО ЛОШЕ“, констатује се у Записнику.

Контролори су ово закључили на основу сљедећих кршења закона и прописа:

– Адекватности капитала и нето капитал испод законског минимума

– Висок ниво недостајућих резерви

– Значајно повећање излагање кредитном ризику

– Евидентан одлив депозита

– Непостојање система праћења повезаних лица

– Концентрација кредитног ризика изнад законског ограничења,

– Не постојање система управљања кредитним ризиком пословања са нерезидентима и лицима повезаним са банком

– Кршење ограничења Агенције за банкарство

– Нејасно дефинисане надлежности и одговорности у појединим сегментима пословања

– Идентификовани значајни проблем у сегменту ликвидности и управљања средствима

– Неодговарајући систем интерних контрола

– Неефикасна интерна ревизија

– Стратешки и пословни план нереални

Бања за прање новца

Бањско рекреативни центар Шехер Бањалука је био прави извор за извлачења милиона.

Банка је Бању Шехер добила наплатом потраживања од „Инвент стана“ Бањалука и евидентирала је као стална средства за продају у износу од 4,6 милиона КМ. Но, оно што је занимљиво да је у тај износ укључила и 403.000 КМ за консултантске услуге које су плаћене физичком лицу. За износ консултанских услуга контроли Агенције је презентована Одлука директора и Уговор о дјелу, закључен између Банке и физичког лица који је уопштен и на основу које није потпуно јасно какве консултанске услуге је Банка користила“, наводи се у Записнику.

Бања Шехер је послужила и за нове комбинације.

Банка је „Инерги“ Бихаћ дала кредит од 3,3 милиона КМ, а залог је била Бања Шехер која је у моменту закључивања уговора већ била продата предузећу „Балканика“ Бањалука.

Банка је „папрено“ платила консултанске услуге и случају преузимања пословне зграде фиме „Велепромет“ која је била гаранција за потраживање од фирме „Јањош“ Приједор. Физичком лицу је за консултантске услуге је исплаћено 309.000 КМ, на основу уговора о дјелу, који је такође уопштен и на основу којег није јасно какве је његове консултантске услуге користила.

Поред тога што је само у два ова случаја исплатила више од 700.000 КМ за консултантске услуге, Банка је за овај износ увећала вриједност стечене материјалне активе, што је супротно Одлуци о мимималним стандардима управљања кредитним ризиком.

(Цапитал)