Dokaz da je Injac znala za dešavanja u Balkan Investment banci

Direktorica Agencije za bankarstvo Republike Srpske Slavica Injac bila je službeno upoznata sa katastrofalnim stanjem u Balkan Investment Banci, ali je izbjegla da u skladu sa zakonskim ovlaštenjima uvede privremenu upravu ili joj oduzme dozvolu za rad čime bi se spriječilo izvlačenje novca građana Republike Srpske. Ovo je zaključak tajne interne dokumentacije koja je u posjedu poslovnog portala CAPITAL.ba

Portal CAPITAL je u posjedu Zapisnika o obimnoj kontroli Balkan Investment banke koju je od 29. novembra 2012. do 21. februara 2013. godine proveo petočlani tim Agencije za bankarstvo RS, na kojem stoji napomena „STROGE TAJNOST I POVJERLJIVOSTI“, kao i „ZABRANA njegovog objavljivanja i otkrivanja podataka“.

U Zapisniku, na 61. stranici, navodi se čak 27 zaključaka o utvrđenim krupnim kršenjima zakona, podzakonskih akata i Statuta banke, koji pokazuju tolerisanje osmišljene akcije izvlačenja novca preko plasiranja nenaplativih kredita povezanim pravnim licima, do neadekvatnih rezervacija, neefikasne organizacije i pada neto kapitala znatno ispod zakonskog minimuma.

"Banka je prema grupi povezanih lica imala izloženost od preko 40 odsto osnovnog kapitala, kao i zbir velikog izlaganja kreditnom riziku od 97 miliona KM ili 348 odsto osnovnog kapitala."

Kontrola Agencije je još 2013. godine otkrila ono što će tek dvije i po godine kasnije otkriti MUP RS i podnijeti izvještaj Specijalnom tužilaštvu RS o davanju rizičnih kredita čime je banka oštećena za više od 56 miliona KM, a o čemu je CAPITAL nedavno pisao.

U Zapisniku o obimnoj kontroli navodi se da je NO BIB suprotno ekonomskim interesima banke i bez kreditne analize odobravao rizične kredite firmama „Kvasko“, „Balkanika“ Banjaluka, „Kapitalni projekti“ Brčko, „Inerga“ Bihać i „Ensco 165 Limited Scotland“.

Ovo je banku izložilo značajnom riziku nenaplativh kreditnih plasmana, odnosno gubitku, što je kršenje Zakona o bankama i Odlukom o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom i klasifikacijom aktive banke.

Zapisnikom se konstatuje da u banci nema potpune dokumentacije o kreditima i garancijama, da nije izvršena identifikacija grupe međusobno povezanih lica, da nije postojao sistem identifikacije, praćenja i izvještavanja o povezanim licima.

Kontrola Agencije je utvrdila da je BIB na kraju 2012. godine imao neto kapital od 6,7 miliona KM te da je adekvatnosti kapitala 3,18 odsto, što je znatno manje od propisanog minimuma Zakonom o bankama RS.

Otkriveno je da je banka u poslovni prostor uložila 17,3 miliona KM ili čak 62 odsto osnovnog kapitala, što je za 12 odsto više od propisanog maksimuma.

Kreditni gubici 150 miliona KM!!!

U Zapisniku, koji je Slavica Injac imala u rukama, navodi se da Banka nije obračunala adekvatne rezerve, te da nedostajuće rezerve za kreditne gubitke banke po izvršenoj kontroli iznose 9,8 miliona KM.

„Potencijalni kreditni gubici iznose 149,8 miliona KM ili 59 odsto rizične aktive, dok nevalidna aktiva (kategorija C,D i E) iznosi 123,6 miliona KM ili 40 odsto ukupne aktive“, alarmantan je podatak iz Zapisnika.

Navodi se da kreditni rizičar ni u jednom slučaju nije davao mišljenje, iako je ono obavezno i služi kao osnov za donošenje konačne odluke za odobravanje kredita na višim nivoima.

Banka nije vršila monitoring imovine koja je uzeta u zalog za odobrene kredite, niti je uspostavila efikasnu organizaciju vrlo važnih sektora u poslovanju poput Sektora sredstava, Sektora za ljudske resurse i Sektora za kontrolu rizika.

„Plan kapitala banke je uopšten i nerealan…Interna revizija kadrovski nepotpuna….Strateški i godišnji Poslovni plan Banke su nerealni, nisu usklađeni niti prilagođeni stanju i potrebama Banke“, navodi se u Zapisniku o obimnoj kontroli Balkan Investment Banke.

Povezane firme i Farmland

Banke je odobrila 19,8 miliona KM kredita stranim kompanijama „Exclusiva General Roda Town“ Britanska Djevičanska ostrva, „Milson Capital Corporation“ Tortola, Britanska Djevičanska ostrva, „Forsite Benefiters“ Panama City, „Superstone Corporation“ Charlstown, „Norhlink“ Juneau USA, a za kupovinu akcija firmi koje su bile u vlasništvu Banke.

Banka je, navodi se u Zapisniku, sa ukupno 27,4 miliona KM kreditirala i domaća pravna lica a koja su u vlasništvu stranih firmi, poput „Alumine“ Zvornik i „Energolinije“, te „Balkanika“ Banjaluka i „Farmland“ Nova Topola.

Kontrola otkriva da Uprava Banke nije ispunila čak 29 preporuka naknadne kontrole Sektora sredstava koje je utvrdila interna revizija, „što pokazuje neefikasnosti uprave banke“.

„Banka je preduzela određene mjere da bi ojačala poziciju kapitala, ali to je nedovoljno u odnosu na visok nivo kreditnog rizika, kojem je banka izložena. Visok nivo nekvalitetne aktive je prouzrokovao značajno smanjenje neto kapitala i adekvatnosti kapitala, znatno ispod propisanog minimuma, što dalje iziskuje hodno preduzimanje mjera od strane odgovornih lica Banke“, navodi se u Zapisniku.

Kako je Agencija tolerisala kršenje zakona najbolje pokazuje posljednji zaključak u Zapisniku.

„Banka nije u potpunosti izvršila ni prethodne naloge po rješenjima Agencije koji se odnosne na prethodnu obimnu i ciljanu kontrolu izvršenja naloga, te i dalje ne postupa u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima Agencija, što nije u skladu sa članom 125. Zakona o bankama RS“, navodi se u Zapisniku.
Uzaludan alarm: „Stanje je kritično loše!“

„Upravljanje i rukođenje bankom od strane Nadzornog odbora i Uprave banke (koju od avgusta 2011. kada je razriješen Žilvinas Milerius“ čini samo jedan član-direktor banke) je KRITIČNO LOŠE“, konstatuje se u Zapisniku.

Kontrolori su ovo zaključili na osnovu sljedećih kršenja zakona i propisa:

– Adekvatnosti kapitala i neto kapital ispod zakonskog minimuma

– Visok nivo nedostajućih rezervi

– Značajno povećanje izlaganje kreditnom riziku

– Evidentan odliv depozita

– Nepostojanje sistema praćenja povezanih lica

– Koncentracija kreditnog rizika iznad zakonskog ograničenja,

– Ne postojanje sistema upravljanja kreditnim rizikom poslovanja sa nerezidentima i licima povezanim sa bankom

– Kršenje ograničenja Agencije za bankarstvo

– Nejasno definisane nadležnosti i odgovornosti u pojedinim segmentima poslovanja

– Identifikovani značajni problem u segmentu likvidnosti i upravljanja sredstvima

– Neodgovarajući sistem internih kontrola

– Neefikasna interna revizija

– Strateški i poslovni plan nerealni

Banja za pranje novca

Banjsko rekreativni centar Šeher Banjaluka je bio pravi izvor za izvlačenja miliona.

Banka je Banju Šeher dobila naplatom potraživanja od „Invent stana“ Banjaluka i evidentirala je kao stalna sredstva za prodaju u iznosu od 4,6 miliona KM. No, ono što je zanimljivo da je u taj iznos uključila i 403.000 KM za konsultantske usluge koje su plaćene fizičkom licu. Za iznos konsultanskih usluga kontroli Agencije je prezentovana Odluka direktora i Ugovor o djelu, zaključen između Banke i fizičkog lica koji je uopšten i na osnovu koje nije potpuno jasno kakve konsultanske usluge je Banka koristila“, navodi se u Zapisniku.

Banja Šeher je poslužila i za nove kombinacije.

Banka je „Inergi“ Bihać dala kredit od 3,3 miliona KM, a zalog je bila Banja Šeher koja je u momentu zaključivanja ugovora već bila prodata preduzeću „Balkanika“ Banjaluka.

Banka je „papreno“ platila konsultanske usluge i slučaju preuzimanja poslovne zgrade fime „Velepromet“ koja je bila garancija za potraživanje od firme „Janjoš“ Prijedor. Fizičkom licu je za konsultantske usluge je isplaćeno 309.000 KM, na osnovu ugovora o djelu, koji je takođe uopšten i na osnovu kojeg nije jasno kakve je njegove konsultantske usluge koristila.

Pored toga što je samo u dva ova slučaja isplatila više od 700.000 KM za konsultantske usluge, Banka je za ovaj iznos uvećala vrijednost stečene materijalne aktive, što je suprotno Odluci o mimimalnim standardima upravljanja kreditnim rizikom.

(Capital)