Са епилепсијом може нормално да се живи

Због чега у савременом друштву и даље постоји стигма око падавице? Ово није психичко оболење, већ поремећај у раду мозга, од кога пати чак 50 милиона људи. Имали су је Сократ, Цезар, Нобел, Достојевски, Ван Гог...

Здравље 10.12.2015 | 13:00

Живот са епилепсијом или падавицом још је табу тема за многе. Ко има ову болест углавном је "обележен", а најближи строго воде рачуна да породична тајна не буде откривена. Поставља се питање због чега постоји стигма око болести која није инфективна и од које може свако да оболи? Да би нешто у односу према оболелима требало да се промени, можда најбоље говоре примери личности које су оставиле дубок траг у цивилизацији, а имале су епилепсију - Сократ, Цезар, Алфред Нобел, Густав Флобер, Достојевски, Винсент Ван Гог...

- "Немој да се зна" или "шта ће други кажу", најчешће су теме за размишљање које муче и болесне и ближње, без обзира на то што епилепсија није никакво лудило, већ поремећај у раду мозга. Од ове хроничне болести у свету болује око 50 милиона људи, али то није разлог да се оболели избегавају, а понајмање жигошу. Епилепсија, сама по себи, није стање у којем само паднеш и устанеш, већ задире у све сфере живота. Одређује којом ће се професијом оболели бавити, да ли може да упражњава спорт, да ли сме да вози, да ли жена сме да остане трудна и роди... На крају крајева, не подводи се све под епилепсију, јер постоје и епилептични напади - објашњава магистар неуронаука - епилептолог др Валентина Јаковљевић из београдског саветовалишта Центра за епилепсије.

* У чему је разлика између епилептичног напада и епилепсије?

- Епилептични напад представља кризу свести коју током живота доживи близу осам одсто људи на планети. Најчешће се јавља као последица снажног стреса који покреће имунски систем за одбрану организма, при чему долази до напада. Може да се јави и као реакција на трауму или реакција на лек у склопу психијатријских симптома. Анксиозност, односно страх због ишчекивања прожет несигурношћу, као и приватни проблеми такође су окидач за настанак епилептичног напада. Зна се да људи на одређене стресогене ситуације реагују стомаком, срцем, а неко главом. Код оних који реагују главом може доћи до неуобичајене електричне активности у мозгу, која и узрокује епи-напад. Ово стање уме да испровоцира и треперава светлост одређене фрекфенције, дугорочно неспавање или недовољно спавање... Приликом јављања ових епи-напада, важно је да се не понављају, већ да се симптом отклони или лечи. Јер, уколико се понављају више од три пута, онда можемо да сумњамо и на епилепсију.

* Шта карактерише епилепсију?

- То је стање које показује склоност ка понављању епилептичних напада. Оболели може да предосети долазак напада, али не може да га предупреди. Иако има мучнину и осећај тежине у глави, напад се јавља увек изненада. Класични напад карактерише губитак свести, грчење целог тела, подрхтавање руку и ногу, грчење вилице са пеном пљувачке и угризом језика. Особа у таквом стању не реагује ни на звуке ни на позиве. Веома је важно да се не дира док напад траје, односно не треба је освешћивати, смиривати или исправљати згрчено тело. Једино је треба окренути на бок, уклонити оштре предмете из њене непосредне близине и сачекати да се освести.

* Разликују ли се по нечему епилептични напади?

- Епилептични напад није нужно праћен губитком свести и појавом пене на устима. Може бити и без губитка свести, при чему је особа свесна али не може, због мождане активности, да реагује или нешто да каже. Епи-напад некада личи и на месечарење, а могуће је и доживљавање мирисне, видне или неке друге халуцинације. Напад траје од пар секунди до неколико минута, који изгледају као "читава вечност". Особа доживљава тешку, мамурну главобољу праћену повраћањем. Овај тип главобоље јавља се након пола сата до сат и по од напада.

* Шта доводи до појаве епилепсије?

- Настанку кумује широка лепеза узрока. Могу да је изазову тумори мозга, тешке повреде главе, стање након шлога, запалење можданица, урођене мождане мане, паразитске болести, мултипла склероза, Паркинсонова болест... Може да буде и последица прекомерног конзумирања алкохола или наркотика, а некада настаје и без неког јасно видљивог узрока. Код деце је изазивају и вируси и друге инфекције, висока температура, па чак и дечији фрас. Често уз епилепсију иде још нека удружена болест. На пример, епилепсију истовремено могу да прате болест мозга и болест мишића, може да буде и у комбинацији са поремећајем срчане функције или мишићне дистрофије... Јавља се и код потпуно здравих особа које раде ноћне смене. Ако три ноћи заредом не спавате колико је потребно, може да се јави анксиозност, а са њим епи-напад. уколико се узрок открије на време, стање епи напада не мора да прерасте у болест. У супротном, после више епи-напада, настаће оболење.

* Да ли ову хроничну болест могуће ставити под контролу?

- Епилепсија спада у ред болести за које не може да се каже да су излечене, већ да је пацијент у стању ремисије. Таман и да се болест тако добро контролише и да напада нема до краја живота, он је у стању ремисије, односно повлачења болести. Некада напади изостају и по три године, али се са сигурношћу не може тврдити да се у неком тренутку неће јавити.

УРЕДАН ЖИВОТ И РЕДОВНА ТЕРАПИЈА

Након постављања дијагнозе, за пацијента је важно да води уредан живот и редовно узима лекове, наглашава др Јаковљевић:

* Мора да се установи сатница спавања, онолико колико је потребно сваком организму понаособ. Време спавања у трајању од 6 до 8 сати, представља просек, који не треба да се преузме као готов модел. Сан је индивидуална физиолошка функција. Да би се организам у потпуности ресетовао, потребно је да се апсолутно одмори. За особе са епилепсијом уредан ритам спавања је од пресудне важности, а најздравији је ако сан отпочне између 10 и 11 сати увече.

* Ритам узимања хране је такође је важан. Потребна су три оброка на дан, са обавезним узимањем воде и воћа. Посебно се инсистира на води, јер само она у потпуности може да хидрира организам и као неуротрансмитер мозгу преноси информације. Друге течности за воду нису замена.

* Сатница за лекове такође строго мора да се поштује. Ако је лек прописан да се узима на 12 сати не сме да буде одступања. Време пијења лека не може да се помера, јер ефекат медикамената у помереном термину није исти.

* Квалитет живљења, у смислу упражњавања лагане шетње или трчања, лакшег облика пилатеса или јоге, такође је важан за ове пацијенте. Они могу да одлазе и на море, купају се, истина у присуству друге особе, али тек после две године без епилептичног напада од последње контроле. Ако особа две године нема напад може да полаже и возачки испит, али не сме да вози мотор, као ни бицикл.

Новости