Sa epilepsijom može normalno da se živi

Zbog čega u savremenom društvu i dalje postoji stigma oko padavice? Ovo nije psihičko obolenje, već poremećaj u radu mozga, od koga pati čak 50 miliona ljudi. Imali su je Sokrat, Cezar, Nobel, Dostojevski, Van Gog...

Zdravlje 10.12.2015 | 13:00

Život sa epilepsijom ili padavicom još je tabu tema za mnoge. Ko ima ovu bolest uglavnom je "obeležen", a najbliži strogo vode računa da porodična tajna ne bude otkrivena. Postavlja se pitanje zbog čega postoji stigma oko bolesti koja nije infektivna i od koje može svako da oboli? Da bi nešto u odnosu prema obolelima trebalo da se promeni, možda najbolje govore primeri ličnosti koje su ostavile dubok trag u civilizaciji, a imale su epilepsiju - Sokrat, Cezar, Alfred Nobel, Gustav Flober, Dostojevski, Vinsent Van Gog...

- "Nemoj da se zna" ili "šta će drugi kažu", najčešće su teme za razmišljanje koje muče i bolesne i bližnje, bez obzira na to što epilepsija nije nikakvo ludilo, već poremećaj u radu mozga. Od ove hronične bolesti u svetu boluje oko 50 miliona ljudi, ali to nije razlog da se oboleli izbegavaju, a ponajmanje žigošu. Epilepsija, sama po sebi, nije stanje u kojem samo padneš i ustaneš, već zadire u sve sfere života. Određuje kojom će se profesijom oboleli baviti, da li može da upražnjava sport, da li sme da vozi, da li žena sme da ostane trudna i rodi... Na kraju krajeva, ne podvodi se sve pod epilepsiju, jer postoje i epileptični napadi - objašnjava magistar neuronauka - epileptolog dr Valentina Jakovljević iz beogradskog savetovališta Centra za epilepsije.

* U čemu je razlika između epileptičnog napada i epilepsije?

- Epileptični napad predstavlja krizu svesti koju tokom života doživi blizu osam odsto ljudi na planeti. Najčešće se javlja kao posledica snažnog stresa koji pokreće imunski sistem za odbranu organizma, pri čemu dolazi do napada. Može da se javi i kao reakcija na traumu ili reakcija na lek u sklopu psihijatrijskih simptoma. Anksioznost, odnosno strah zbog iščekivanja prožet nesigurnošću, kao i privatni problemi takođe su okidač za nastanak epileptičnog napada. Zna se da ljudi na određene stresogene situacije reaguju stomakom, srcem, a neko glavom. Kod onih koji reaguju glavom može doći do neuobičajene električne aktivnosti u mozgu, koja i uzrokuje epi-napad. Ovo stanje ume da isprovocira i treperava svetlost određene frekfencije, dugoročno nespavanje ili nedovoljno spavanje... Prilikom javljanja ovih epi-napada, važno je da se ne ponavljaju, već da se simptom otkloni ili leči. Jer, ukoliko se ponavljaju više od tri puta, onda možemo da sumnjamo i na epilepsiju.

* Šta karakteriše epilepsiju?

- To je stanje koje pokazuje sklonost ka ponavljanju epileptičnih napada. Oboleli može da predoseti dolazak napada, ali ne može da ga predupredi. Iako ima mučninu i osećaj težine u glavi, napad se javlja uvek iznenada. Klasični napad karakteriše gubitak svesti, grčenje celog tela, podrhtavanje ruku i nogu, grčenje vilice sa penom pljuvačke i ugrizom jezika. Osoba u takvom stanju ne reaguje ni na zvuke ni na pozive. Veoma je važno da se ne dira dok napad traje, odnosno ne treba je osvešćivati, smirivati ili ispravljati zgrčeno telo. Jedino je treba okrenuti na bok, ukloniti oštre predmete iz njene neposredne blizine i sačekati da se osvesti.

* Razlikuju li se po nečemu epileptični napadi?

- Epileptični napad nije nužno praćen gubitkom svesti i pojavom pene na ustima. Može biti i bez gubitka svesti, pri čemu je osoba svesna ali ne može, zbog moždane aktivnosti, da reaguje ili nešto da kaže. Epi-napad nekada liči i na mesečarenje, a moguće je i doživljavanje mirisne, vidne ili neke druge halucinacije. Napad traje od par sekundi do nekoliko minuta, koji izgledaju kao "čitava večnost". Osoba doživljava tešku, mamurnu glavobolju praćenu povraćanjem. Ovaj tip glavobolje javlja se nakon pola sata do sat i po od napada.

* Šta dovodi do pojave epilepsije?

- Nastanku kumuje široka lepeza uzroka. Mogu da je izazovu tumori mozga, teške povrede glave, stanje nakon šloga, zapalenje moždanica, urođene moždane mane, parazitske bolesti, multipla skleroza, Parkinsonova bolest... Može da bude i posledica prekomernog konzumiranja alkohola ili narkotika, a nekada nastaje i bez nekog jasno vidljivog uzroka. Kod dece je izazivaju i virusi i druge infekcije, visoka temperatura, pa čak i dečiji fras. Često uz epilepsiju ide još neka udružena bolest. Na primer, epilepsiju istovremeno mogu da prate bolest mozga i bolest mišića, može da bude i u kombinaciji sa poremećajem srčane funkcije ili mišićne distrofije... Javlja se i kod potpuno zdravih osoba koje rade noćne smene. Ako tri noći zaredom ne spavate koliko je potrebno, može da se javi anksioznost, a sa njim epi-napad. ukoliko se uzrok otkrije na vreme, stanje epi napada ne mora da preraste u bolest. U suprotnom, posle više epi-napada, nastaće obolenje.

* Da li ovu hroničnu bolest moguće staviti pod kontrolu?

- Epilepsija spada u red bolesti za koje ne može da se kaže da su izlečene, već da je pacijent u stanju remisije. Taman i da se bolest tako dobro kontroliše i da napada nema do kraja života, on je u stanju remisije, odnosno povlačenja bolesti. Nekada napadi izostaju i po tri godine, ali se sa sigurnošću ne može tvrditi da se u nekom trenutku neće javiti.

UREDAN ŽIVOT I REDOVNA TERAPIJA

Nakon postavljanja dijagnoze, za pacijenta je važno da vodi uredan život i redovno uzima lekove, naglašava dr Jakovljević:

* Mora da se ustanovi satnica spavanja, onoliko koliko je potrebno svakom organizmu ponaosob. Vreme spavanja u trajanju od 6 do 8 sati, predstavlja prosek, koji ne treba da se preuzme kao gotov model. San je individualna fiziološka funkcija. Da bi se organizam u potpunosti resetovao, potrebno je da se apsolutno odmori. Za osobe sa epilepsijom uredan ritam spavanja je od presudne važnosti, a najzdraviji je ako san otpočne između 10 i 11 sati uveče.

* Ritam uzimanja hrane je takođe je važan. Potrebna su tri obroka na dan, sa obaveznim uzimanjem vode i voća. Posebno se insistira na vodi, jer samo ona u potpunosti može da hidrira organizam i kao neurotransmiter mozgu prenosi informacije. Druge tečnosti za vodu nisu zamena.

* Satnica za lekove takođe strogo mora da se poštuje. Ako je lek propisan da se uzima na 12 sati ne sme da bude odstupanja. Vreme pijenja leka ne može da se pomera, jer efekat medikamenata u pomerenom terminu nije isti.

* Kvalitet življenja, u smislu upražnjavanja lagane šetnje ili trčanja, lakšeg oblika pilatesa ili joge, takođe je važan za ove pacijente. Oni mogu da odlaze i na more, kupaju se, istina u prisustvu druge osobe, ali tek posle dve godine bez epileptičnog napada od poslednje kontrole. Ako osoba dve godine nema napad može da polaže i vozački ispit, ali ne sme da vozi motor, kao ni bicikl.

Novosti