Министарство нуди само изговоре

Колико ће нова стратегија у сектору аграра допринети бољем пословању цијелог аграрног сектора као носиоца економског развоја у Републици Српској? Асоцијација пољопривредних удружења Семберије (АПУС), прије свега жели да укаже да је аграрна стратегија за период од 2016-2020. године заснована на лијепим жељама а не на сагледавању чињеничног стања у коме се налази наш аграрни сектор.

Доношењем нове стратегије у сектору аграра за период 2016-20 године, треба да се покажу смјернице даљег развоја пољопривреде у Републици Српској.

Да ли стратегија која је предложена, може са једне стране да обезбједи сигурност у исхрани становништва тј. доступност јефтинијој храни, а са друге стране сигуран дохадак великом број пољопривредника гдје пољоривреда преставља основну дијелатност од које они живе?

Као основни циљеви стратегије се наводе два доминатна производа псеница и млијеко.

Такође, циљ стратегије да аграрни буџет у наредном периоду буде 6 % укупног буџета Републике Српске, како би сектор аграра био што конкуретнији.

Поставља се питање: колико смо кокурентни са ова два стратешка производа (пшеници и млијеку)? Да ли ће аграрни буџет за 2016. годину износити 6% од укупног буџета Републике Српске, када знамо да се и овај тешко може исфинансирати?

Ако узмемо да буџет Републике Српске треба да буде преко 2 милијарде марака за 2016. годину, и при том да се одбију све кредитне обавезе, добијамо да оквирно аграрни будзет би треба да износи око 94 милиона марака.

Сад се логично намеће питање: Хоћемо имати аграрни буџет од 94 милиона или ћемо се и даље држати аграрни буџет од 60 милиона на годишњем нивоу?

Два основна стратешка производа за које је Министарство пољопривреде Републике Српске процјенила као носиоце развоја аграра до 2020. године су показали као веома неконкурентни и непрофитабилни.

Прије свега, низак принос по хектару, смањене површине, скупи репроматеријал, ниске субвенције, лоше уређено тржиште, слаба заштита домаће производње главни су проблеми са којима се годинама суочавају пољопривредни произвођачи у Републици Српској.

Због тога велики број пољопривредника пшеницу и сије само да би испоштовали "плодосмјену" тј. плодоред.

Због тога се и поставља питање: Зашто пшеницу уврстити у стратешки производ?

Производња млијека и мљекарски сектор су такође у великим проблемима и изложени конкуренцији, како земаља у окружењу, тако и држава Европске Уније.

Проблеми у мљекарству су цијена "улазних инпута" у исхрани крава, низак ниво технолошке опремљености фарми због недостатка финансијских средстава, ниске субвенције и кашњење у исплати субвенција, недовољна заштита домаће производе су проблеми за које произвођача млијека нема ријешење.

Умјесто да стратегију базирамо на сагледавању релеватних чињеница и профитабилности поједних грана аграра, ми се држимо неких планова који су заостали из постсоцијалистичког периода.

Наш приједлог је да се позабавимо другим гранама пољопривреде - профитабилнијим.В оћарство, пластеничка производња поврћа и друге, могу осавременити пољопривреду Републике Српске и обезбједити доходовну сигурност великом броју пољопривредника.

Ограничени буџет од 60 милиона, само кочи пољопривреду у даљем развој и чиније не конкуретном. Покушај правдања Министарства пољопривреде да је недостатак финансијских срестава основа у ограничавању за већа издваја у сектор аграра, АПУС сматра изговором за неспособност Министра и његових сарадника.

Асоцијација пољопривредних удружење Семберије - Апус