Коментар: Муке по Радоњићу!

Радоњић изгубио добијену утакмицу. Тако су гласили наслови после пораза Звезде од Стразбура након вођства од двадестак разлике. А овог викенда, и пре десетак дана након победа над Химкијем и Реалом, главне слике и наслови припадају играчима. О Радоњићу тек негде на маргинама страница.

Кошарка 08.12.2015 | 23:45
Коментар: Муке по Радоњићу!

Свестан је Дејан Радоњић суровости свог посла. Зато га и тако добро ради. После Реала помало је иронично изјавио: „За поразе сам крив ја. Био и бићу.“ Можда неће увек тако бити, али јавност ће најчешће у тренеру видети кривца. И кад јесте и кад није.

У овом коментару потрудићемо да исправимо „неправду“ након огромних успеха и да тренеру великог срца посветимо неколико реченица (уз подсећање да бисмо и данас потписали наслов после Стразбура). Терање Јовића у свлачионицу на пола меча са Реалом је потез достојан дивљења. Не због самог Јовића, већ због демонстрације храбрости, ината и жеље да конце утакмице преузме у своје руке.

Као што против Стразбура није имао свој дан (није забрањено и ништа страшно), тако је против првака Европе и руских милионера потпуно надмудрио Ласа и Куртинаитиса. Свако тапкање лопте на паркет било је исконтролисано, а прва посластица је било стављање Симоновића на омаленог Рајса.

Не може се Радоњић гледати само кроз ове две победе. Није лако бити тренер Звезде. Има у великом клубу увек много неспоразума, тензија и ту се, наравно, не мисли само на свлачионицу. Радоњић то већ три године менаџерски успешно хендлује и претпостављамо да му је због свега тога и негативних наслова преко главе. Али нека не брине. На критику од „Блица“ увек може да рачуна. А од похвала исто нећемо бежати. Некако се лакше пишу, а и лепше читају. Браво, Радоња!

Коментари / 0

Оставите коментар