Русија и Америка се боре за Балкан

Позив Црној Гори у НАТО показао је да су Сједињене Државе кренуле у офанзиву у борби против Русије за утицај на Балканском полуострву, пише лист "Политико".

Свијет 06.12.2015 | 17:00

У среду 2. децембра, шефови дипломатија земаља–чланица НАТО–а позвали су Црну Гору да почне преговоре о ступању у Алијансу, подсец́а "Политико".

Осим тога, високопостављени чиновници америчке владе и лидери војне Алијансе посетили су Београд и Загреб у оквиру обнављања покушаја да се балкански регион укључи у орбиту утицаја Запада.

"Клима међусобних односа са балканским државама постаје све пријатнија за САД, регион је посебно важан у позадини великих кретања на међународној арени… Разлике излазе на видело у земљама, где се интереси Москве и Вашингтона поклапају, на пример у Србији и Црној Гори", сматра војни аналитичар Игор Табак.

Фигуранти последњег проширења Алијансе су били Хрватска и Албанија, које су позване у НАТО 2008. године, додаје лист.

"НАТО полако запоседа Балканско полуострво", сматра бивши амбасадор Италије у Алијанси Стефано Стефанини који је учествовао у преговорима о проширењу 2008. године.

"Само погледајте величину Балканског полуострва - сваки пут када се фигуре покрец́у, не важно велике или мале, мења се равнотежа", сматра Стефанини.

Балканска кампања НАТО-а дотиче не само Црну Гору, додаје лист.

Шеф дипломатије САД Џон Кери разговарао је са Александром Вучиц́ем, а две недеље пре тога у Београду је био и генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг.

Он је говорио о "новом почетку" односа са Србијом коју су Вашингтон и савезници бомбардовали 1999. године током 78 дана.

НАТО бомбардовање оставило је горак траг у сец́ању Србије и сада Београд покушава да нађе равнотежу између Запада и Истока - он жели да постане члан ЕУ, чувајуц́и при томе своју војну неутралност.

Уравнотежена спољња политика Србије види се кроз званичне посете премијера земље Александра Вучиц́а - он је ове године два пута био у САД и одмах након друге посете Вашингтону отишао је у Москву на састанак са руским председником Владимиром Путином, наводи "Политико".

Осим тога, прошле године Путин је био почасни гост велике војне параде у Београду.

У исто време, чланство у НАТО-у остаје далека перспектива за земље Западног Балкана - Алијанса није одлучила да ли да позове државе, оптерец́ене нерешеним територијалним питањима, примец́ује лист.

Босна и Херцеговина као и пре покушава да реши унутрашње несугласице у оквиру сложног политичког система, заснованог на етничким принципима, створеног Дејтонском споразумом 1995. године. У поље интереса НАТО-а улази и Косово, које не признају Москва и Београд, као и Македонија која има нерешена питања са Грчком која је вец́ чланица Алијансе.

Други важан аспект балканског проширења НАТО-а је диверсификација испорука енергетских ресурса у Европу, што Вашингтон сматра стратешким интересом сопствене безбедности.

На смањење зависности ЕУ од руског гаса позива Хрватска - на острву Крку планирана је изградња терминала за течни природни гас који ц́е бити повезан са гасним коридором од Азербејџана до севера Европе преко Турске, Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске. Тај пројекат је познат као Трансјадрански гасовод.

Извор: Спутњик