Балканска мафија у средишту Европе

Праг, главни град Чешке, одавно је јако популаран међу туристима, али омиљено је одредиште и других, мање пожељних посјетилаца: организованих злочиначких група с Балкана.

Регион 06.12.2015 | 13:30

Новинари Крика и чешког Центра за истраживачко новинарство (ЦЦИЗ) открили су да су десетине фирми из Прага у директној вези с моћним балканским криминалцима који зарађују новац трговином дрогом, нарученим убиствима и кријумчарењем цигарета.

Нека од ових предузећа баве се коцкарским пословима и контролишу ланце коцкарница, а друга постоје само на папиру - без канцеларија, финансијских извештаја или било каквих службених података о пословању.

Наиме, Чешки закон дозвољава странцима који су власници компанија да стекну боравишни статус у овој земљи, а самим тим и у ЕУ. Балканске злочиначке групе користиле су емигранте из својих земаља да за њих оснују лажне пословне структуре.

Најмање шест познатих балканских криминалаца и група послује у Прагу: група Дарка Шарића, Андрија Драшковић, Милан Наранчић, група Борислава Плавшића, породица Ћазима Османија и други албански мафијаши. У својим земљама они су истакнута имена из свијета подземља. Некима се суди због кријумчарења дроге, други су осуђени због убиства. Њихове пословне активности обухватају трговину кокаином и хероином, кријумчарење цигарета и коцкање.

“Сваке недјеље најмање једна пошиљка дроге вриједна више милиона евра прође кроз ову земљу на путу до Њемачке”. каже Хyнек Влас, бивши полицајац и шеф чешке јединице за борбу против организованог криминала (УООЗ).

„Ове групе користе Чешку као логистичку базу јер њихови чланови могу лако добити боравак оснивањем предузећа“, наводи се у годишњем извјештају јединице за борбу против дроге чешке полиције из 2012. године.

„Компанија може годинама бити неактивна без страха да ће бити кажњена, тако да често служи као параван за стварне активности или као неупадљива адреса за достављање пошиљки” , истакао је он.

Шарићева група

Најпознатије име на листи криминалаца који имају предузећа у овој земљи је Дарко Шарић.

Иако је недавно првостепено осуђен на 20 година затвора због кријумчарења 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у Европу, вјерује се да су дијелови његове групе остали нетакнути, те да су и даље активни.

Шарићев траг у Чешкој је лако пратити, али га је тешко документовати. У јануару 1998. са још осам особа основао је фирму „Солимба“ у Прагу, на адреси која не постоји.

Особа која је била задужена за потписивање документацију и оснивање ове фирме је Милка Штепанкова. Новинарима је рекла да је у Праг дошла 1993. бјежећи од рата у тадашњој Југославији.

„Доселила сам у Праг с двоје мале дјеце. Била сам трудна“, рекла је. „Дошла сам заједно с бившим мужем Зораном. Ослањали смо се на подршку наше заједнице. Због тога никад нисам постављала превише питања. Потписивала је документа којима су осниване фирме јер се бојала супруга. „Тукао ме је“, рекла је. Штепанкова је новинарима изјавила да није знала да је Шарић нарко-бос кад му је помогла да покрене посао.

„Знам га из Пљеваља, нашег родног града. Увијек је остављао дојам да је фин дечко, али помало и сељак. Никад не бих претпоставила да је имао довољно памети и добре везе за послове с дрогом“, испричала је Штепанкова.

Шарићев адвокат Радован Штрбац оптужен је у Србији да је помагао Шарићу у прању новаца и да је прикупљао осјетљиве информације од полиције како би помогао нарко-организацији. Новинарима је рекао исту ствар.

„Циљ је био да се из овог подручја што више приближимо Европи, да добијемо боравак тамо и (да остваримо) одређене привилегије које имају европска предузећа“, објаснио је Штрбац новинарима Крика.

Фирма „Солимба“ никад није поднијела финансијски или годишњи извјештај, потврдила је Штепанкова.

„Никад се ништа није догодило с предузећем. Није било новца нити пословних активности. Да јест, тражили би ме да потпишем папире. То се никад није догодило“, рекла је.

Драшковић

Андрија Драшковић је још једна позната особа балканског подземља која је имала везе у Прагу. Он је био оптужен у Италији због умијешаности у међународно кријумчарење цигарета, у којем је учестовао и црногорски премијер Мило Ђукановић. У шверц су биле укључене познате италијанске злочиначке групе - породице Сацро Цорона Унита и Цаморра. Драшковићев адвокат каже да је његов клијент ослобођен оптужби у Италији.

У Србији је Драшковић одлежао затворску казну због убиства Звонка Плећића, такође криминалца -припадника „сурчинског клана“, у једном београдском ресторану 2000. године.

Плећић је пријетио Драшковићу док је вечерао с дјевојком и пријатељима и током расправе су га Драшковић и његов кум упуцали и на мјесту убили.

Драшковић је ослобођен након жалбе 2004. године. Недуго затим је ривалска злочиначка група испалила кишу метака на његов блиндирани теренац. Драшковић је преживо напад, а страдао је један од његових тјелохранитеља.

У поновљеном судском поступку за убиство Плећића, Драшковић је други пут осуђен 2010. године. Одлежао је затворску казну и изашао на слободу у октобру 2013.

У јулу 2015. године, Драшковић се нашао у притвору у Хрватској, овај пут због потјернице из Белгије.

У Прагу, Драшковић је регистровао предузеће под именом „Миззора“. Према ријечима Иване Шимкове, жене која је регистровала фирме и за чланове Шарићеве групе, Драшковић је показао мало занимања за своју фирму.

„Дошао је само једном потписати неке папире, од тада га нисам видјела. Процес оснивања је одрађен на брзину, због чега смо ангажовали моју кћер Мартину да потпише“, рекла је Шимкова. Њена кћерка, фризерка Мартина Шимкова, појављује се у оснивачким документима из 2005. године.

„Предузећа су неактивна. Основана су само да би се добио стални боравак у Чешкој“, рекла је Шимкова. „Да би се боравак добио на уобичајен начин, потребно је више од пет година, што је временски оквир којег већина мојих клијената не би ни разматрала.“

Лимунова група криминалаца

Прије него што је ушао у коцкарски бизнис, Милан Наранчић звани Лимун био је члан „сурчинског клана“, пише се у бијелој књизи организованог криминала српске полиције из 2011. године.

„Сурчински клан“ био је једна од најмоћнијих злочиначких група Србији до 2003. године, кад је разбијен у сукобима с другом групом и полицијском акцијом „Сабља“.

Наранчић је посљедњи пут ухапшен 2003. у акцији „Сабља“. Ослобођен је четири дана касније и отад није имао проблема са законом. Исте године основао је предузеће „ЛД Гамес“ у чешком граду Цхебу.

Посљедњи финансијски извјештај предузећа из 2005. показује годишњи промет од око 700.000 америчких долара.

Предузеће је 2012. обрисано из пословног регистра због тога што не постоји на регистрованој адреси и јер није могло исплатити дугове.

Група Борислава Плавшића

Зоран Петковић Сури, сарадник трговца дрогом Борислава Плавшића, ухапшен је крајем 2010. године због покушаја кријумчарења 120 килограма хероина из Истанбула у Чешку. Камион „Мерцедес“ словенске регистрације с 383 пакета хероина скривених у кутијама лимуна зауставиле су власти у Београду. План је био да се чистом хероину у Чешкој додају додаци и да се онда шаље у земље западне Европе.

Петковић је основао предузеће у Прагу 2003. и назвао га „Сурикомпани“, по свом надимку. Према финансијским извјештајима, фирма није имала никакве пословне активности и избрисана је из регистра 2010. „Сурикомпани“ је требала бити параван за трговину дрогом, сматра чешка полиција.

Албанска мафија

Исмет Османи звани Цури, криминалац из Косовске Митровице, основао је подузеће „Дафина“ у Брну, другом по величини граду у Чешкој, који се налази око 100 километара сјеверно од Беча.

Дужа временска раздобља фирма је била неактивна, али у августу прошле године Османи је продао већински удио свом цимеру Николи Кужнинију.

Османи и Кужнини живе у отмјеној кући у улици Брезова у Брну. На истој адреси живи Пјетер Николај, бивши потпредсједник Управног одбора „Парадисе Цасино Адмирала“ - мреже од 20 коцкарница које припадају познатој групи „Новоматиц“ из Аустрије.

Николаја је ухапсила чешка полиција током операције „Титанијум“ у новембру 2003. године. Циљ операције био је разбијање кријумчарења дроге којим управља познати албански криминалац Фатон Гаши. Током операције, у кући у улици Брезова извршена је рација. Међутим, против Николаја никад није поднесена тужба. Гаши је осуђен на дванаест и пол година затвора.

Феликс

Ћазим Османи Феликс добио је надимак по својој наводној легендарној срећи у коцкању - први милион бивших њемачких марака, како каже, зарадио је у коцкарницама. Османи, који је рођен на Косову, његује имиџ плаyбоyа и често се пише о његовим везама са српским пјевачицама.

Ћазим је на челу послова породице Османи, вриједних више од 400 милиона еура. Са својом браћом управља коцкарницама и ноћним клубовима широм Европе. У Прагу је сувласник мреже 20 казина - „Банцо Цасино“, чији је годишњи промет око пет милиона америчких долара.

Османи и његова браћа били су више пута предмет истраге због насиља, проституције, превара, прања новца, изнуђивања и посједовања дроге, наводи се у извјештају Њемачке федералне обавјештајне службе (БНД) чију копију имају новинари Крика и ЦЦИЗ.

„Клан Османи је организована група активна у преношењу кокаина и финансира куповину оружја за УЧК (паравојну групу с Косова)“, стоји у извјештају БНД до којег је дошао Крик. Па ипак, Феликс - човјек који има среће - никад није проглашен кривим за неко кривично дјело. Његов брат Бурим Османи је због посједовања кривотворених папира осуђен на казну у износу од 20.000 њемачких марака, пише у извештају БНД.

Према ријечима чешког царинског полицајца, неки балкански криминалци су добили статус недодирљивих, тако да су шансе да ће икад бити осуђени због дроге - минималне.

„Такви нарко-босови држе се далеко од стварног посла с кокаином и хероином. Они сједе на неком удобном мјесту, из даљине надгледају операције - преко додатних разина руководитеља и помоћника. Можемо ударити на њихову мрежу, али увијек је то најнижи ниво људи који раде за њих, они који су лако замјенљиви“, каже високопозиционирани полицајац из Царинске управе, који је говорио под условом да остане анониман.

„Многи од ових трговаца дрогом изабрали су Праг као савршену локацију за логистичке операције. У Прагу бораве и у њега долазе како би уговорили послове или гледајли како камиони с њиховим пакетима дроге пролазе кроз Европу. А јесу ли су њихова службена предузећа активна или не, често није важно.“

Истраживање је проведено уз подршку међународне организације Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП).