"Помријећемо, своје дочекати нећемо"

Од како је Република Словенија позвала штедиште из Босне и Херцеговине да упуте документацију за поврат штедње поднешено је преко 1.000 захтјева од чега је обрађено тек четири.

Босна и Херцеговина 06.12.2015 | 12:43

Из Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ апеловали су на надлежне да ријеше њихово питање те да убрзају процес поврата штедње од Словеније, јавља агенција Анадолија.

Девизне штедише из БиХ чији је новац остао на рачунима бивше Љубљанске банке након распада Југославије деведесетих година годинама су потраживали од Словеније исплаћивање старих девизних штедњи.

Пресудом у случају "Алишић и други против Словеније", Европски суд у Стразбуру је 2014. године утврдио да је штедишама некадашње Љубљанске банке у Хрватској и БиХ прекршено право располагања имовином и право на ефикасну правну заштиту.

У складу с тим, Словенија је крајем октобра ове године објавила јавни позив у словенском Службеном листу на поступак који би требао довести до исплате заостале штедње у двије идуће године. Почетком новембра ове године из Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ упутили су апел својим члановима да поднесу захтјеве за поврат штедње након што је Министарство финансија Републике Словеније позвало старе девизне штедише да од 1. децембра крену са захтјевима поврата штедње.

Од тог дана, ријешено је тек четири захтјева.

"Свједоци смо да је 20. новембра представник федералног Министарства финансија рекао да је дао налог управитељу скрбништва Љубљанске банке да мора издавати документацију штедишама како би могли од 1. децембра поднијети захтјеве Словенији. У том тренутку, испред Удружења је било поднешено преко 700 захтјева, данас је близу 1.000. До данас смо успјели добити само четири случаја која су ријешена", казала је предсједница Управног одбора Удружења Амила Омерсофтић.

Према њеним ријечима, тешко је закључити да ли старатељство Љубљанске банке нема капацитет или није довољно опремљено за обрађивање више захтјева.

"Да ли може урадити више од четири предмета у 15 дана или се заиста ради о некој новој опструкцији? Ако узмемо у обзир да се ради о десетинама хиљада људи који не могу аплицирати без те документације коју треба дати скрбништво, толико људи може бити ускраћено за право да поднесе апликацију Словенији. Будући да нико из државних органа неће да разговара са штедиштама и са Удружење, није нам остало ништа друго нега да путем медија поручимо свим одговорним у БиХ да земља не удовољава потребама штедишта да би наплатили своја потраживања у Словенији", истакла је Омерсофтић.

Како је истакла, око 130 хиљада штедишта потражује скоро 250 милиона евра које би Словенија требала у року од три мјесеца након признања верификације.

"Пожурујемо да добијемо ове потврде, сваки дан људи умиру, већина мора провести судске поступке и оставинске расправе, јако је пуно рјешења која нису написана како треба. Велики број људи мора ићи у обнову поступка у насљеђивању, сва је кочница ова зграда Љубљанске банке", поручила је Омерсофтић.