БиХ очекују суше, поплаве и торнада

Босна и Херцеговина заузела је неславно треће мјесто у Европи по погођености климатским непогодама у 2014. години. Речено је то на самиту о климатским промјенама, који је одржан у Паризу.

Босна и Херцеговина 05.12.2015 | 20:00

Оваква информација и не чуди превише ако се сјетимо прошлогодишњих поплава. Али, оно што је забрињавајуће је да се преко 3.000 најзвучнијих имена из свијета науке која су претходних дана учествовала на самиту сложило да се, када су у питању временске промјене изазване људским дјеловањем, све одвија по најгорем могућем сценарију за човјечанство.

О овом и више него важном питању разговарали смо са Гораном Трбићем, деканом Природно-математичког факултета у Бањалуци, који је у име БиХ учествовао на париском самиту.

"Знамо какве су нас поплаве задесиле прошле године и због тога се налазимо на трећем мјесту. Али, оно што је посебно проблематично је што нас у будућности очекују ужасни временски екстреми", почиње причу Трбић.

Како каже, не треба да страхујемо од катастрофа прошлогодишњих размјера, али треба да очекујемо да ће свака пета или шеста година бити екстремна.

"Нас у суштини чекају сушне године, али свака пета или шеста ће бити екстремна када су у питању падавине, тако да нас очекују поплаве. Управо те екстремне промјене су оно што је, по мени, највећи проблем", каже он.

Трбић подвлачи како се енергетски биланс у атмосфери толико промијенио да ће се у БиХ догађати временске неприлике које никада нису биле карактеристичне за ове просторе.

"Због огромне количине угљен-диоксида (ЦО2), атмосфера се константно мијења. У овом тренутку се толико промијенила да можемо очекивати појаве торнада и пијавица. На нашу срећу, ово су брдовити крајеви па ће такве појаве остати у некој минималној величини", казао је Трбић и истакао како није песимиста, али да је и више него неопходно упозорити да се промјене одвијају на најгори могући начин по планету.

У Паризу се управо расправљало о томе на које све начине се еколошко-климатска катастрофа може спријечити.

"Сви учесници су се усагласили да се направи документ који ће бити правно обавезујући за све земље свијета, а то колика ће бити кота смањења емисије гасова још није дефинисано. Европска унија за своје чланице предлаже смањење од 40 одсто емисије ЦО2. На другој страни, успјех зависи од највећих загађивача, Америке, Кине и Русије, и тога на колико ће смањење они пристати", прича Трбић.

Он шансу да БиХ побољша своју ситуацију види у такозваном Зеленом фонду, у којем ће бити 250 милиона долара намијењених за обновљиве изворе енергије, адаптацију климатским промјенама и рад на енергетској ефикасности, како појединаца, тако и институција.

"Очекујемо да ћемо повући значајна средства којима бисмо могли много тога да учинимо, да завршимо пројекте енергетске ефикасности које је Влада РС почела, као и да покренемо неке нове", рекао је Трбић.

Небојша Куштриновић, метеоролог и члан Комитета за климатске промјене БиХ, истиче како климатске промјене треба гледати у ширем контексту. Каже како се због недостатка ресурса, који изазивају, воде ратови, те да ће се у будућности читави народи морати пресељавати са својих станишта.

"Климатске промјене су након тероризма главни проблем у свијету. Клима нас терорише, али смо сами криви за то, тако да сами морамо ријешити проблем. Алтернативни извори енергије су једино рјешење", каже Куштриновић.

(Независне)