БиХ друга земља по незапослености младих

Од почетка глобалне финансијске кризе, висока незапосленост младих постала је велики проблем у низу земаља широм свијета. С друге стране, свака земља има специфичне узроке високе незапослености, који су често испреплетени.

Босна и Херцеговина 05.12.2015 | 21:50

Бусинесс Инсидер доноси економске и геополитичке узроке који су довели до високих стопа незапослености у 47 земаља, а упозорава и на неке од већих регионалних и глобалних трендова у том погледу.

На списку се нашло 47 земаља, од Либије, са стопом незапослености младих од 24,5 посто, па све до Грчке са стопом незапослености од 64,8 посто.

У топ 10 земаља с највећом незапосленошћу младих у 2014. години нашла се и БиХ, али и Србија те Хрватска.

Топ 3 земље по питању незапослености младих су Шпанија, Босна и Херцеговина те Грчка.

У Шпанији се стопа креће око 58,2 посто, у БиХ она износи 60,2 посто. Само Грчка има већи проценат незапослености младих, а код њих се ова стопа пење на рекордних 64,8 посто.

Приватни сектор у БиХ нуди веома мале плате уз веома лоше услове рада, док су радници подложни експлоатацији. Због велике потражње за послом, послодавци су у могућности да константно уцјењују раднике давањем отказа, пише Бусинесс Инсидер.

Грчка, која је у 2015. години проживјела тешку борбу с еуропским кредиторима, провела је скоро половицу година постојања као независне земље у неком виду финансијске кризе. Корупција ту земљу стоји од 8 до 10 одсто БДП-а годишње, а виша и средња класа Грка годинама избјегава плаћање пореза.

Србија на 10. мјесту, Хрватска девета

Бусинесс Инсидер Србију је смјестио на 10. мјесто, са стопом незапослености младих од 46,6 посто. Наводи се како та земља тренутно покушава приступити Европској унији те како је чекају даљње болне реформе. Упозорава се и како радни услови за младе људе у Србији чине управо ту групу особито изложеном током економске кризе.

На деветом мјесту, са стопом незапослености младих од 49,5 одсто, нашла се Хрватска.

Истиче се како је Хрватска прије финансијске кризе уживала раст од 4 до 5 одсто, међутим како се није успјела опоравити од кризе.

“Напредак на подручју борбе против незапослености је спор”, преноси се мишљење Свјетске банке. Бусинесс Инсидер упозорава и на чињеницу да би хиљаде избјеглица, које су на подручје Балкана дошле с властитим економским проблемима, могле бити нови фактор ризика и по питању запослености.

Доминиканска Република налази се на 31. мјесту са стопом незапослености младих у 2014. години од 30,6 одсто, Грузија слиједи с 31,5%, Јордан с 31,8 %, Албанија с 32,3%, Суринаме с 32,8 одсто те Словачка с 33,8 процената.

На 19. мјесту листе смјестио се Ципар с 37,1 %, за њим иду Лесото с 37,3 %, Италија с 38,3%, Египат с 39,3 %, Црна Гора с 40,5 % те Арменија с 40,6 %.

Француска се с 25,3 посто налази на незавидном 45. мјесту, што је у том погледу чини гором од Либије, са стопом незапослености младих од 24,5 одсто, и Судана, са стопом од 24,9 посто.

Словенија се нашла на 44. мјесту, са стопом незапослености младих у 2014. години која је износила 25,7 одсто. Као узрок високе незапослености у Словенији наводи се економска криза која је земљу тресла од 2007. до 2012. године те склоност младих да прихваћају привремене послове, који су први на удару у кризним временима.

Слиједе Мађарска са 26,1 одсто, Пуерто Рицо са 27,1%, Ирска са 27,7 %, Барбадос са 28 %, Малдиви са 28,1 %, Бахами са 28,1 %, Пољска са 28,4 % те Бахраин са 28,6 %.

(БН/Независне новине)